Stan u bojama jeseni

Danas smo prošetale Dunavskim parkom, koji je sav u bojama jeseni, i dobile inspiraciju i želju za redekorisanjem stana. Bordo, senf žuta i zelena su boje koje nam priroda poklanja u ovo doba godine, a uz malo truda i novca lako je uneti ih i u svoj životni prostor. Pronašle smo nekoliko fotografija koje vam…

Čestice

Kao i svaki put kada popiju čašicu više zacakle im se oči. Njoj porumene obrazi, kao da se stidi nečega, a ustvari baš tad prestaje da se stidi. On oseti želju da je nauči svemu što zna, da joj otkrije sve svoje teorije moći, da joj objasni kako to da postoji crni flamingo i zašto…

Pogled na grad

Čitajući neki blog opet sam se setila Pariza i uz leđa su mi se popeli žmarci, zagolicali tur i došli do vrha vrata, tu gde počinje kosa. U ovom tekstu devojka govori kako je sedela na bedemu na Monmartru ispred crkve Svetog srca, a ja se setim jedne oktobarske predvečerji kad smo Jelena i ja…

E to mi se čita!

U knjižari sam, okrenuta leđima Nici jastucima i preslatkim šoljama, okrećem jednu knjigu za drugom. Ne mogu da se setim ni jedne dobre preporuke za knjigu. Ne čitaju mi se limunade, ne čita mi se ni jedan klasik. – Izvolite? – pita me šarmantan muški glas. – Ajao, pa vi to verovatno nemate. Nema veze,…

Bez prtljaga

Izašla je sama to veče. Nije bilo prvi put. Uživala je u samoći ponekad, ne onoj totalnoj, monah u pećini samoći, ali onoj parcijalnoj, kad ne moraš da se smešiš iz kurtoazije i praviš se da te interesuje šta rade kolege s posla. To veče je želela da bude neko drugi, neko ko nije ličnost…

Svakog dana ti ovde čekaš bus…

Novi Sad nikad ne fotografišu iz ugla ove raskrsnice, a to je po meni suština ovog grada. Tvrđava živi par puta godišnje, svirke na Trgu slobode su retke prilike kad možeš očešati i omirisati nepoznatu osobu u Novom Sadu. Na Futoškoj pijaci to možeš svaki dan, ona daje mogućnost da budeš blizak sa nekim ko…

Padaju zvezde

    „Zviznuću te, gledaj gore!” „Ali, nešto je protrčalo, možda je šakal.“ „A možda ti samo nisi normalna. Kakav šakal na plaži?! Gledaj gore! Evo, evo, evo! Evo je jedna!“ „Gde je?! Nisam videla!“ „Pa kad tražih hijene!“ „E, evo videla sam sad!“ „Jesi zamislila želju?“ „Mhmmm…“ „A štaaa?“ „Da te ujede šakal za…

Venera

We accept the love we think we deserve. Već nedeljama se budila sam tom rečenicom u glavi, svaki put u neko gluvo doba noći kad ni lišće više ne šušti. Urezala joj se u sećanje od kada je krenula da gori po Tumblr-u toliko da je i film posle morala da pogleda. Film joj nije…

Zaljubljena tinejdžerka!

Upoznali smo se pre  9 godina… Dugo su mi pričali o njemu. Baš je bio popularan i svi su želeli da ga upoznaju. Bila sam klinka, upisivala fakultet i čekala taj put u Novi Sad kako se samo čeka beg iz provincije kada si mlad. Sećam se tačno dana kada smo se upoznali. Kao da…

Zidić kod seoskog manastira

Jutro je šmrljavo kao da ga je seoska profesorica likovnog zadala za temu deci iz poslednje klupe. Njena posteljina je sva zgužvana, jer čvsto steže jorgan kada ga sanja. Kada se probudi oseća se kao lavica zbog frizure koja se toliko ukovrdžala i raspršila po prostoru oko njene glave, da deluje kao da je griva….

Kiša boje lavande

Klečala je na krevetu i gledala u zid. Spustila se. Sada je sedela na svojim listovima koji su i dalje boleli od skakanja. Butine su joj bile vrele od sunca već danima. Lako je gorela. Zid je bio prošaran i odvratan i mrzela ga je zbog toga iako nije znala šta znači mrzeti nešto. Taj…

Sačuvaj mi zvezdu

Kapi vode su klizile niz talasaste pramenove njene kose. Vlaga je bila tolika da kad bi ih upila peškirom nove bi se formirale za par sekundi. Nije volela tu klimu, iako je kada je saznala šta je čeka jedva čekala da se reši četke i fena i pusti svoje talase, ipak je imala tendenciju da…