Danas smo prošetale Dunavskim parkom, koji je sav u bojama jeseni, i dobile inspiraciju i želju za redekorisanjem stana. Bordo, senf žuta i zelena su boje koje nam priroda poklanja u ovo doba godine, a uz malo truda i novca lako je uneti ih i u svoj životni prostor. Pronašle smo nekoliko fotografija koje vam…
Kategorija: Pričice iz života
Čestice
Kao i svaki put kada popiju čašicu više zacakle im se oči. Njoj porumene obrazi, kao da se stidi nečega, a ustvari baš tad prestaje da se stidi. On oseti želju da je nauči svemu što zna, da joj otkrije sve svoje teorije moći, da joj objasni kako to da postoji crni flamingo i zašto…
Instagram diary: Ada Bojana za početnike
Samo zbog vas, i ove godine smo posetile Adu Bojanu, ljuljuškale se uz povetarac, drhtale uz noćnu provalu oblaka, spavale u šatoru, jele lignje, i hvatale ribe, koje plivaju oko nogu, u dlan. O Adi Bojani ste svakodnevno čitali u štampi, neki glumci su istripovali da je dobra lokacija za venčanje, i ja ih…
Pogled na grad
Čitajući neki blog opet sam se setila Pariza i uz leđa su mi se popeli žmarci, zagolicali tur i došli do vrha vrata, tu gde počinje kosa. U ovom tekstu devojka govori kako je sedela na bedemu na Monmartru ispred crkve Svetog srca, a ja se setim jedne oktobarske predvečerji kad smo Jelena i ja…
Novo istraživanje Instituta Svilene Bube: Muškarac mog života sam ja!
Ovog vikenda razmišljale smo na temu kakve bismo bile da smo muškarci. (Za inspiraciju smo zahvalne svetom feminističkom trojstvu: Beyonce, Ciari i Miji Borisavljević.) Sanja bi sigurno imala nadimak po svom zvučnom prezimenu, Jelena da je muško bila bi nazvana Nikola i njen muški personaliti bio bi u fazonu da ne veruje u nadimke, a Angelina bi, da su…
Agneza, volim te!
Ukoliko niste do sada, obratite pažnju, i po Novom Sadu pokušajte da uočite tagove (tag vam je citat flomasterom) “Agneza volim te”. Ja sam imala tu sreću ili nesreću da ga uočim pre skoro godinu dana, ali neću da grešim dušu možda to postoji još duže. Uopšte nije retkost da klinci izjavljuju ljubav jedni drugima…
E to mi se čita!
U knjižari sam, okrenuta leđima Nici jastucima i preslatkim šoljama, okrećem jednu knjigu za drugom. Ne mogu da se setim ni jedne dobre preporuke za knjigu. Ne čitaju mi se limunade, ne čita mi se ni jedan klasik. – Izvolite? – pita me šarmantan muški glas. – Ajao, pa vi to verovatno nemate. Nema veze,…
Bez prtljaga
Izašla je sama to veče. Nije bilo prvi put. Uživala je u samoći ponekad, ne onoj totalnoj, monah u pećini samoći, ali onoj parcijalnoj, kad ne moraš da se smešiš iz kurtoazije i praviš se da te interesuje šta rade kolege s posla. To veče je želela da bude neko drugi, neko ko nije ličnost…
Svakog dana ti ovde čekaš bus…
Novi Sad nikad ne fotografišu iz ugla ove raskrsnice, a to je po meni suština ovog grada. Tvrđava živi par puta godišnje, svirke na Trgu slobode su retke prilike kad možeš očešati i omirisati nepoznatu osobu u Novom Sadu. Na Futoškoj pijaci to možeš svaki dan, ona daje mogućnost da budeš blizak sa nekim ko…
Padaju zvezde
„Zviznuću te, gledaj gore!” „Ali, nešto je protrčalo, možda je šakal.“ „A možda ti samo nisi normalna. Kakav šakal na plaži?! Gledaj gore! Evo, evo, evo! Evo je jedna!“ „Gde je?! Nisam videla!“ „Pa kad tražih hijene!“ „E, evo videla sam sad!“ „Jesi zamislila želju?“ „Mhmmm…“ „A štaaa?“ „Da te ujede šakal za…
Venera
We accept the love we think we deserve. Već nedeljama se budila sam tom rečenicom u glavi, svaki put u neko gluvo doba noći kad ni lišće više ne šušti. Urezala joj se u sećanje od kada je krenula da gori po Tumblr-u toliko da je i film posle morala da pogleda. Film joj nije…
O kosi i malim majmunima
Uvek sam se pitala koliko vlasi kose ima na mojoj glavi. Koliko bi mi vremena trebalo da ih izbrojim? Kada bih krenula da čupkam jednu po jednu koliko bih svetlosnih godina sedela i ređala jednu pored druge? I šta bih onda sa njom? Stavila bih je u muzej kose da joj se dive. Mogla bih…
