Letovanje na Siciliji: Palermo

Zimus, u momentu kada smo Zita i ja saznale da Alex iz Arctic Monkeys-a dolazi na Sziget, samo sam pojačala onaj deo pesme DO I WANNA KNOW i rekla joj: „Kupuj kartu, idemo, dosta je bilo.“ Nisam ni slutila da će me kupovina te karte odvesti i u Palermo, ali sam crkavala od sreće što će mi godišnji odmor početi sa young Zdravkom Čolićem Indie scene.

Putovanje u Palermo

Nekako smo shvatile da odmah posle Sziget-a možemo iz Budimpešte jeftino da letimo gde god poželimo i odluka je pala na Palermo. Cena povratne avionske karte bila je u tom momentu 120 evra, ali dok smo se okupili i dogovorili oko toga, skočila je na neverovatnih ali i dalje pristupačnih 180 evra.

Za sve one kojima je let avionom neprijatan ili ga se plaše, bitno je naglasiti da je aerodrom u Palermu na obali mora, te da se ne brinete ako pri sletanju ispod sebe vidite samo plavetnilo. Na primer, ja sam tako gledala ovaj brod dole i nadala se da će me oni spasiti ako se sručimo u vodu. Želim ovom prilikom da im se zahvalim što su mom mozgu olakšali sletanje.

Kruzer koji bi me spasao iz hladnih voda oko Sicilije

Novi Sad – Budimpešta

Što se tiče puta do Budimpešte, tu smo se baš dugo dvoumile zbog letnjih gužvi na granici kojima su nas plašili, pa smo krenule vozom iz Subotice i putovale četiri sata. Cena vozne karte je bila 12 evra, a sećam se da je prošle godine cena povratne karte Novi Sad-Budimpešta bila 20 evra. Jedan kratak utisak iz Subotice je činjenica da je na železničkoj stanici jako puno Azijaca koji kupuju karte za Užice (?!), pa ako neko zna o čemu se tu radi, neka mi odgovori u komentarima, jer sam pola puta provela sa tim pitanjem u glavi. Isto tako se nametnulo i pitanje, kada će radnice na šalterima naučiti engleski jezik, jer smo pre kupovine svojih karata prvo morale da unlock-ujemo challange i prevedemo stranim turistima ono što one ne umeju, kako bismo stigli da na vreme kupimo kartu.

U svakom slučaju, nakon ovog iskustva preporučujem da idete nekim od onih kombija iz Beograda, jer rado pokupe i putnike u Novom Sadu. Cena kombija u jednom pravcu je 25 evra, prilično je udoban, klimatizovan i lepo se spava u njemu.

Prvi utisci o Palermu

Palme!

Prepune terase malih palmi i kaktusa i pastelne boje fasada.

Dominantna boja je izbledelo žuta, ali provlače se i roze i plava. U vazduhu se oseća neki slatkast miris pomešan sa mirisom soli. Taj miris mi je ostao na odeći, može biti da je to ono što zovu Dolce vita.

Na ulicama su svi obučeni kao da su krenuli na Najlon pijacu, svi voze male izlupane automobile ili one tricikle kao Troteri i njima se provlače kroz najuže ulice. Moja biz ideja je bila da otvorimo autolimarsku radionicu, ali brzo bih propala, jer sam shvatila da ih tačno zabole što su im razlupani automobili.

Kao i u svim delovima Italije, retki su oni koji su savladali osnove engleskog jezika, pa je razgovor uvek smešan i često se desi da izgovore rečenice poput: „This is my gun“, i pokažu na digitron. Konobari su bili presimpatični i stvarno ne znam odakle im toliko energije za dosadne turiste. Bitno je bilo ukapirati kako funkcionišu i duriti se kada nam se nešto ne dopada, jer tada tek postaju najbolji ugostitelji ikada.

Primer: Konobar donosi dva kapućina, na jednom je bio urađen coffee art, a na drugom (mom) nije, pa sam ga pitala: „Šta je ovo, gde je meni coffee art“, on se slatko nasmejao i doneo mi ovo.

Kada bi mi neko tražio da opišem ovo putovanje u jednoj slici, to bi verovatno bila ova fotografija sa kafom. Tu se lepo vidi poznavanje engleskog jezika, njihov smisao za humor, i ova fluorescentno zelena boja pistaći dodataka koja deluje kao da ćete popiti otrov, ali zapravo bude prelepo.

Kako pronaći dobar smeštaj u Palermu?

Smeštaj smo gledali i na Booking.com i na Airbnb-u, ali smo se, iz nekog razloga, nasumičnom metodom odlučili za Booking i smeštaj MammaMia. Ispostavilo se da smo uboli savršenu lokaciju, jer se hostel nalazi u jednoj od glavnih ulica Palerma (via Roma), u kojoj staje shuttle bus do aerodroma, kao i autobusi koji voze na plaže. Na 15 minuta hoda je i železnička stanica, sa koje smo putovali u gradić sa prelepom plažom – Cefalu.

Ovaj hostel ima uračunat i doručak (uglavnom nutela i kolači), a za sedam dana smo platili oko 140 evra po osobi. Iako nas je bilo četvoro, samo jedna osoba je platila boravišnu taksu. Jedna od meni omiljenih stvari u ovom hostelu bio je Anđelo koji deluje kao da stalno radi, a istovremeno deluje i kao da je stalno naduvan. Brat jedan veliki koji se, ako izuzmemo da prvi dan nije hteo da nas primi u smeštaj jer se malo zbunio, skroz iskupio jer nam je pravio predivan kapućino svakog jutra, i ponudio mi je da ponesem haljinu koju je jedna gošća zaboravila.

Ono što smo iskusili u hotelu u kojem smo bili smešteni prva dva dana (zbog Anđelovog overbooking-a), je ogromna buka tokom noći, i konstantan zvuk sirena hitne pomoći. To se skroz promenilo kada smo prešli u hostel Mamamia, jer je na nižim spratovima mnogo bolje, a i vrata terase su bila bolje izolovana.

Gde se kupati u Palermu?

S obzirom na činjenicu da sam ja odrasla u Novom Bečeju, u kojem je gradska plaža u centru, i kasnije se preselila u Novi Sad, u kojem je kupalište odmah tu blizu centra grada, mene je prvog dana našeg boravka jako mučila činjenica da moram da putujem do plaže duže od pola sata.

Palermo je luka, u blizini koje je skoro nemoguće kupati se, i zato je potrebno hvatati gradski bus do plaže Mondelo, ili voz do gradića Cefalu (11 evra povratna karta, vožnja traje oko sat vremena), kako biste se pošteno iskupali.

Kafić plaža kod Porta Felice u centru Palerma

Na fotografiji iznad možete videti plažu nedaleko od Porta Felice, na kojoj je ok popiti piće i jesti, ali ne dozvoljavaju kupanje i sunčanje na peškiru i na pesku. Ova plaža je posebno kul noću i po meni najlepše mesto za piće u Palermu jer gleda na more, ima male lampice i mačiće koji trče okolo.

Kad smo već kod pića, ukapirali smo da su cene alkohola malo više nego kod nas i da se noćni život odvija na mestima koja su preko dana pijace (ili ova plaža). Prateći masu pronašli smo i neka stvarno kul mesta za izlaske, te je preporuka za noćni provod bukvalno to – pratite ljude koji vam deluju kul.

I probajte sicilijanski mohito!

Mondelo

Mondelo

 

Sumrak na plazi Mondelo

 

Mondelo

Dakle, do pravih plaža, morate se provozati gradskim prevozom. Vožnja gradskim autobusom u trajanju od 90 minuta košta 1,4 evra, a Google će vam lepo objasniti koji busevi vode ka plaži Mondelo. Ova plaža im je Štrand, svi su tamo, imaju čak i one kućice kao na Štrandu i ulaz se ne plaća! Išli smo i do plaže Capo Galo koja je u okviru prirodnog rezervata i pomenuta je u turističkim vodičima kao prelepa i obavezna za posetiti. Međutim, na ovoj plaži je bilo jako neprijatno ulaziti u more jer ima puno morskog grebenja i potrebne su vam one plastične sandalice koje smo nosili kao deca na letovanju u Čanju.

Kapiram da je roniocima uživanje, ali mene ne radi.

Cefalu

Dan kada je padala kiša u Palermu, iskoristili smo da posetimo predivni turistički gradić Cefalu, koji je na samo sat vremena vožnje vozom, i kažem samo, jer im je voz prilično normalan i čist. Jedno on najvećih iznenađenja bila je gospođa koja nam je prodavala vozne karte, koja je umirala od smeha dok nam je objašnjavala kako da ih koristimo. Naravno i nama je bilo smešno pa nismo ukapirali da treba da ih otkucamo pre ulaska u voz. Tako da smo se nenamerno švercovali i nekom ludom srećom izbegli kondukterku, koja nas je srela uveče kada smo se vraćali.

Cefalu plaža

 

Cefalu pogled iz vode

 

Pinokio iz Cefalua

 

Prelep ulaz na plažu sa ovim preskupim ležaljkama

Dok je kiša lila po Palermu, mi smo se kupali i plaćali suncobran sa dve ležaljke kao da plaćamo smeštaj. Moj savet vam je da, ukoliko ne možete da gorite na suncu, pre dolaska na ovu plažu kupite suncobran jer na njoj baš nema hlada. Ili da platite suncobran i dve ležaljke kao da ste na Sv. Stefanu. Oko 25 evra.

Kupanje na plaži u Cefalu je odlično, ne samo zbog vode koja je predivna, nego i zato što, dok izlaziš iz nje, imaš predivan pogled na stari italijanski gradić, na oronule načičkane fasade, malene terase i veš koji se suši.

Najbitnija napomena koja se tiče morske vode na Sicliji – voda je svuda apsolutno prelepa, čista, bez talasa i topla!

Šta jesti na Siciliji?

Tripadvisor nas je uputio da je hrana na ulici odlična i izuzetno jeftina, pa smo probali pržene kugle od riže hleba sa punjenjem, takozvane arancine. Koštale su samo jedan evro i zamenile su nam ručak. Gužva na ovom štandu je bila prevelika, izgleda da tu svi lokalci i turisti jedu, a najjače je što izgleda totalno kul, sa plastičnim stolicama i svi koji rade tamo deluju kao da su braća.

Pice nismo mogli da zaobiđemo iako vodiči kažu da je fora jesti špagete sa sardinama. Probali smo i to, i nije loše, ali smo se zadržali na picama. Na ovom putovanju naučili smo da se rukola zove rocket, a možete zamisliti naše razočarenje kada nismo dobili picu sa raketom, nego sa rukolom. Pakao.

Cene obroka po restoranima se kreću od šest do 20 evra, a ni u jednom nismo jeli loše. Poslednje veče na Siciliji smo se izveli u ekskluzivni Seven restaurant koji ima predivan pogled na ceo Palermo, i svesni da plaćamo pogled, uživali smo u malim porcijama i osećaju da ne pripadamo bogatoj klijanteli ovog restorana.

Seven restaurant sa jednim od najlepših pogleda na Palermo

 

Glavno jelo??

 

Pogled sa terase restorana

 

Da, i čaše su mi bile prelepe

Što se tiče sladoleda – stvarno je onakav kakav nikad niste jeli kod nas! Slika ne može da dočara to. Ukusa je previše za jedno putovanje od sedam dana. Imali smo sreću pa je Miri bio rođendan dok smo bili tu, pa smo probali i torte. Omiljena poslastičarnica nam je bila Touring Cafee, koja se nalazi odmah pored ulaza u hostel Mammamia, tako da smo nekad iscrpljeni i željni tuširanja prvo odlazili tu, da bismo mogli da se popnemo jedan sprat više, do sobe, na krilima šećera. Ova poslastičarnica se nalazi svuda po Palermu, tako da ćete je lako naći. Ne sećam se cene kugle sladoleda, jer nikad nisam uzimala jednu.

Isto tako, da ne zaboravim da napomenem, pokušali smo da odemo i u restorane koji su u toku avgusta zatvoreni, zbog kolektivnih godišnjih odmora. Neki restorani popodne ne rade, ali isto tako ma koliko njih bilo na godišnjem, ili imalo za nas suludo radno vreme (ne rade popodne kada smo mi najgladniji), izbor mesta za jelo u Palermu je toliki da nam se nekad činilo da vidimo kuvare svuda i da se hrana sprema na svakom ćošku.

Znamenitosti Palerma 

Ono što je meni najveća znamenitost Palerma je botanička bašta Orto botanico de Palermo koja predstavlja najveću u Italiji. Staklenici poput onih u kojima Serena iz Handsmaids Tale gaji cveće, palme iz Majamija, ogromni kaktusi, aloje vera veća od svih nas… Džinovski fikusi, šuma bambusa i u njoj video materijal azijskog umetnika koji propagira pokret koji se zalaže za slobodnu ljubav između ljudi i biljaka. Nazvao je to eco-queer koncept, i moram priznati prilično je uznemirujući jer se fokusira na vođenje ljubavi između čoveka i bambusa.

Na stranu ovaj konceptualni umetnik, ova botanička bašta je raj za posetioce, posebno za ljubitelje kaktusa i lokvanja. Kao što sam već pisala na Instagramu, toliko je egzotična da kada nekome pobegne papagaj, traže ga prvo ovde.

Skroz razumem braću papagaje, jer i da mene izgubite u Palermu, tamo biste me pronašli.

Druga znamenitost koja me je očarala bila je Fontana Pretoria, dopremljena iz Firence. Grad Palermo ju je otkupio od nekog bogataša iz Toskane, ali na žalost do Sicilije nisu svi delovi stigli. Kada ju je stanovništvo Palerma ugledalo, zbog mnogobrojnih obnaženih statua, trg na kojem se nalazi ova divna fontana nazvali su trg stida.

Sigurna sam da će vam mnogi vodiči ispričati bolje priče od mene o znamenitostima, jer ja stvarno nisam pazila na času na kom smo obilazili katedrale. Sve je izgledalo prelepo, ali ću ja pamtiti Palermo po ovoj golišavoj fontani, sladoledu od pistaća, kaktusima iz botaničke bašte, izlogu Prade i čoveku koji ima roze mobilni i narandžaste tablete.

Gospodin čovek

Ukoliko mislite da sam nešto zaboravila da spomenem, ili vas nešto dodatno interesuje, tu sam, čekam vaše komentare.

Ciao!

 

 

 

Fotografije: Mirjana Ješić, Nemanja Aleksić, Zita Kiš i ja

 

Angelina Popović

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.