Pokvareni limun

Spavala je sa rukama bačenim na jastuk iznad glave.

Kao da se predaje bogovima sna.

Kao i uvek kada predugo spava, probudio ju je bol u predelu ramena zbog čudne poze koju je genetski nasledila od oca.

Proteglila se, omirisala kremu za telo koju je držala pored kreveta, i onda se setila svega što danas treba da uradi.

Na terasi ju je čekao beli veš kojem se samo namrštila jer je blještao od podnevnog sunca.

Natapkala je korektor na podočnjake i izvukla preciznošću tatu majstora dva krila ajlajnera na kapke.

spavanje svilene bube

——————

Sinoć je pila italijansko belo vino na književnoj večeri. Izvukli su je iz zone komfora i odveli na književno veče. Cupkala je nervozno i pokušavala da deluje kao da je interesuje, i kao da je ne nerviraju svi ti nepoznati ljudi i njihov entuzijazam.

Njihov omiljeni pisac baš puno pije, pomislila je. Razvezao mu se jezik.

To joj je bilo čak i simpatično. Pomislila je kako će ga sutra sigurno biti sramota što je rekao da više ne sluša bend o kojem je napisao knjigu.

(nije ga bilo sramota sutra)

Gledajući u čašu, slušala je njegovo opravdanje na pitanje, kako to da nije poslušao novi album grupe koji je do nedavno gotovo religiozno obožavao.

——————

„U ljubavi to ide ovako. Prvo voliš nekog i žmarci te prolaze, taj neki mali hrčak trči u krug u stomaku, dopamin piči, leptiri klepeću krilima.. Spreman si da uradiš sve da se dopadneš. Spreman si da pređeš kilometre, jedeš govna, krvariš, plačeš…

I onda samo u jednom momentu dođeš do toga da više nemaš šta da daš. Niti da uzmeš. I ne želiš ništa da daješ. Ni da dobiješ. 

Svaka jagoda koju si joj doneo kada je plakala, svaki poljubac u onom gradskom autobusu koji je vozio sa sajmišta do njenog stana. Svaki film koji nikad niste pogledali do kraja. Svaki njen osmeh koji je završavao groktanjem i onim malim rupicama u obrazu. Sve to ostane iza tebe.

Ne mrziš je. Ali ni ne voliš više. U tom trećem stanju si. Čistilištu emocija. Praznini. Prestalo te je. Nema više ničeg. Ne zanima te. Stoji tu, postoji isto onakva kao pre ali ne zanima te. Kao da nikad nije ni postojalo.

Tako i ja sad, ne mogu da poslušam novi album, prošlo me je. Čitajte o vremenu kada sam se ložio na njih. Iz tog vremena je ova knjiga.“


veš svilene bube

Skinula je veš sa štrika, odvojila svoj i njegov, a peškire urolala kao da su u hotelu. Čula je da rolanje odeće deluje terapeutski na mozak. 

U stanu je vladala užasna tišina. Imala je utisak da joj je svakog njenog benda dosta jer je to sad pomalo i njegov bend. Pravila je grimase, kao da jede gorak pokvaren limun i dok je zatvarala prepunu adidas torbu.

Pomislila je kako će kad ode napisati priču o tome kako je loše ići na književne večeri.

Nije. Nije ni njemu ostavila poruku kao Burger.

Samo je otišla iz stana. 

Kao Talični Tom ka velikoj narandžastoj lopti.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.