Ana Vučković – Ne postoji više guilty pleasure, samo zadovoljstvo

Znate već da smo ove godine letovale na Adi Bojani, a ukoliko ste pratile naše Instagrame znate i da sam ja tamo, zavaljena u ležaljci, čitala knjigu “Plišani soliter” Ane Vučković.

Baš kao taj godišnji odmor i njena knjiga je bila savršen miks ljubavi, ljubavnih promašaja, odrastanja i različitih priča koje se prepliću kroz prostor i vreme. Sve do sada pokušavala sam da vam napišem koliko mi je ova knjiga ulepšala to letovanje i dala mi neku injekciju euforije i želje da iskusim sva intenzivna, lepa i manje lepa osećanja koja proživljavaju junaci ove knjige. Ana me je uvukla u stari Holivud, upoznala sa svojim roditeljima, zajedno smo bile na hipi žurkama i gledale pliš solitera koji pada.

Od tad imam ideju da sa vama podelim svoju ljubav prema Ani Vučković i njenoj pisanoj reči, ali nekako nije postojao pravi momenat i povod.

Sada povod postoji, Ana je deo novog projekta koji se zove RadioAparat i koji će, nadam se, zaživeti kao prava mala oaza kul muzike i interesantnih gostiju.

Isto tako se nadam se da ćete uživati u njenim odgovorima koliko sam i ja, te da će vas oni nagnati da i na policama knjižara pronađete neku od njenih knjiga (Epoha Lipsa Juče, Lust ‘n’ Dust, Plišani soliter, Surfing Serbia…).

milos-luzanin-za-bazarFotografija: Miloš Lužanin za Bazar

1. Ispričaj nam čime se sve trenutno baviš.

Trenutno imam nekoliko poslova, a ni jedan nije za stalno. Pomrećemo svi bez penzija, multitaskujući. 🙂
Nikad nisam mislila da ću raditi na radiju, a sada radim na čak dva. Na Radio Beogradu 2, se bavim promišljanjem o filmu uglavnom, a na radioaparat.com, mi je data šansa da puštam muziku, koja mi se tada sluša i dovodim neke zabavne ljude da pričaju o svemu. Od toga šta su doručkovali, gledali, šta im se desilo na putu do našeg divnog, smirujućeg studija, pa do hardkor filozofije. Desilo mi se da su počeli razgovor od sendviča, a stigli do toga čemu sve ovo.

Obožavam takve razgovore, obožavam intervju i to onaj raspojasani, razuđeni, kao arhipelag. Tu mi je, možda ne uzor, ali neka vodilja, Vorhol – postaviš jednostavno, čudno i očigledno pitanje i ono samo odjekne u prostoriji kao pucanj. Ali, da ne uplašim buduće slušaoce, to su divni i prijatni razgovori puni slobodnih asocijacija.
Šta još radim?
Pokušavam da završim knjigu i da se odmorim. Hoću svojih osam sati sna, jer sam najlepša, ne kada se sredim, nego kad sam odmorna.

083__880

Fotografija: Facebook

2. Šta Ana voli da čita u poslednje vreme? Preporuči nam nešto.

Čitam Elenu Ferante i njenu ili njegovu knjigu ”Moja genijalna prijateljica”. Zašto nisam sigurna da li je ona ili on? Niko ne zna ko je osoba iza ovog pseudonima. Biće misterije kao kada nismo znali ko je vlasnik Zare ili ne znamo ko je Benksi. No dobro, najvažnije je da je knjiga divna i da možda nije stil kojim bih ja umela da pišem, ali jeste nešto što bih čitala.

Čitam i knjigu Nede Valčić Lazović ”Sve što (ne) kažem pogrešno je”. To je zbirka njenih intervjua sa najvažnijim piscima veka. Uzmem je kada napravim sebi kafu ili sendvič da pročitam po jedno poglavlje, odnosno jedan intervju, da vidim šta to misli Ljosa, a šta Oster. Zanima me kako pišu drugi pisci, šta misle o pisanju, kako sve to ide, da se uporedim i zavidim im, jer su sve to ljudi koji ne moraju da rade ništa drugo osim da pišu, a ja propo! Bukvalno. Ali ajde, neću da sam na kraj srca, nije mi ni ovako loše. Dečko mi se uselio pre dva meseca i osim svoje ljubavi uneo je i gomilu knjiga, a ja ne znam koju ću pre, a vremena nigde. Ipak, čitam u prevozu, jer ulazim na početnoj, pa odmah sednem, ali i u toaletu. Problem sa toaletom je moja dobra probava, ne zadržavam se dugo na šolji, ali i kupanje vrelom vodom, što znači mnogo vlage, a to može da uništi lepe knjižice.

Gradac je još odavno objavio nešto što obožavam, a zove se “Priručnik za devojčice“. To je za nas perverznjake.

dsc_0209

Ana Vučković na promociji knjige “Surfing Serbia”

3. Znamo iz tvojih knjiga kakav ti je muzički ukus, reci nam kakve filmove voliš.

Eklektično. Volim da se plašim, smejem i plačem. Jedna sam od troje koji su izdržali četrnaestosatnu projekciju filma ”Žikina dinastija: ceo film”, a svi znaju da mi je omiljeni film “Kako se udati za milionera” sa Merilin Monro, Lorin Bekol i Beti Grejbl.

Volim da se lepo uplašim, dakle i klasici žanra iz sedamdesetih i osamdesetih, Krejven i Arđento, a dopala mi se Almodovarova “Hulijeta“, volim gotovo sve što je on napravio. U Kinoteci sam nedavno gledala filmove Džona Kasavetesa, “Muževi” su mi se baš svideli, a preporuka je i debitanstki film Ivana Marinoviča ”Igla ispod praga”. Na FAF-u su mi se dopali “Toni Erdman” i “Ja, Danijel Blejk“, ali to ne samo zato što sam u slučaju prvog daddy's girl, a drugog nezaposleno lice, nego zato što su dobri filmovi. Dakle, teško je reći kakve filmove volim, što bi rekli neki – zavisi od raspoloženja da li će to biti neki arthaus, Stiv Martin ili pornografija.

4. Kada će nova knjiga, a ako ne znaš kada će, reci nam bar o čemu će biti?

Biće sigurno 2017, zato što sam je planirala i za ovu na izmaku, pa nisam uspela zbog borbe za novac i opstanak. Biće o mom tati, koga više nema, ali ne samo o njemu već i o njegovoj generaciji. U stvari, još uvek ne znam da li je to za objavljivanje, jer treba još jednom da prođem kroz građu. To je posle njegove smrti bila neka vrsta terapije za mene, ali nisam sigurna da li bi to ikom išta značilo literarno, treba još jednom da vidim ima li to neku snagu i univerzalnost. Trebalo bi da ima, jer je to priča o životu, o gubitku, o Jugoslaviji, o generaciji koja je imala pa nemala i zato otišla dođavola. Moji najbliži prijatelji nemaju jednog od roditelja, a to su sve bili ljudi pedeset i neko. E, o tome bi trebalo da bude knjiga. A imam i jednu koja se sama piše, to su zabavno – glupe ideje, anegdote iz klaberaja, sumanuti aforizmi. Tu sam kao neki klaberski Vuk Karadžić, prikupljam i beležim. I ta knjiga će valjda skoro.

5. Tvoj Fejsbuk profil je vrlo živahan, i uvek inspirativan. Ko su po tebi internet carevi, čije profile voliš da pogledaš?

Ja najviše pratim svoje prijatelje, koje i ovako znam uživo. Tu ispitujem valjda kako drugi ljudi, koje ne poznajem reaguju na neke gluposti kojima ja znam kontekst, pa su mi smešne, a oni ih ne razumeju i odmah napadaju. Gledam kako dušebrižnici i čistunci reaguju na mog druga, dramaturga Kostu, kada okači Rokere s Moravu, ili kada moji ljubljeni dečaci sa tegla.rs na istu listu stave zajedno grupu Ti i Ministarke.

Nema više guilty pleasure-a, samo zadovoljstvo. I nije samo u tome stvar, nego mi je dosta onih koji nemaju televizor i slušaju samo klasiku i gledaju Bergmana (iako ja volim i to), jer je svet toliko zabavan i ne treba se ograničavati glupim razlozima i predrasudama. Redovno pratim na Fejsbuku i Retrodrom, koji uređuje scenograf Stevan Aleksić, koji nas podseća na ono najbolje u epohi osamdesetih, navukla sam se na Classical Art Memes, Nadrealistički Integracionizam, ali i stranicu Freud Quotes, zbog moje ljubavi prema psihoanalizi. Na Instagramu obožavam stranicu Picame, koja na dnevnom planu objavljuje radove najboljih umetnika sveta, ilustracije koje su predivne. Obavezno pogledajte!

6. Preporuči Novosađankama i ostalim devojkama koje te vole neko lepo mesto u Beogradu.

Pošto nažalost nema više dragog Royal-a, selimo se po kafanama, levo desno, Mornar i Kalenić. Ali smo najčešće u Zaokretu, kao i u novom klubu, koji se zove Ljubimac. Lepo ti je gde su ti prijatelji, a tu su moji.

I pre pms-a u pohodu na lepe kolače idite u Ispeci pa reci. Njamnjam!

.Angelina Popović.

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s