Svilene bube

Kina za početnike: part 1

Već danima mi na zidu, pored gomile žvrljotina, stoji podsetnik “piši kravo”, i već danima ga ignorišem dok mi u glavi majmuni sviraju činele.

jelena krava

Po dolasku mogla sam da se izvlačim na stanje šoka u kom sam konstantno bila, a nakon par dana i to je prošlo pa sam počela da se izvlačim na nedostatak vremena usled radne etike Kineza, ali mnogo učestalije postovanje na Instagramu i količina random linkova koje sam otkrila razbili su taj mit i otkrili prvu stvar koju sam naučila u Kini:

Prokrastinacija je 10. grana umetnosti!

Prvi kontakt sa radnim okruženjem imala sam direktno sa aerodroma. U kancelariju sam stigla u ponedeljak ujutru sa ogrominim roze koferom, cvetnim pidžama pantalonama i kečapom na majici, kojim sam uspela da se ubrljam usput.
*ovde ću staviti cvetić i vratiti se na momenat dolaska i lesson no.2 o Kini malo kasnije.

Nakon 5 minuta svi su posedali za sto i sastanak je počeo. Gomila nepoznatnih kineskih reči i upiranja prstima u planove, crvena svetla lasera i jedno pljuvanje preko stola do kante koje bi, da imam takav skill, uvrstila u svoj CV. Nakon par minuta me okružuju, dobijam skice nekog detalja i pitaju me koliko vremena mi treba da to završim. Po slobodnoj proceni dodajem sebi malo vremena gratis za svaki slučaj i govorim da će biti gotovo do kraja dana. Šef me zove posle do svoje kancelarije da se upoznamo i tu se sastanak završava. Odlazim do njega i dalje razgovor ide ovako:

Hi Dželena (J je nepoznat vokal ovde tako da svaki put kad me neko pozove osetim duh Klise i srce mi zatitra za kućom). Blablabla, dobro došla, ako treba išta da mu se slobodno obratim, blabla i slične stvari.
Nego, poenta ovog razgovora:
– Koliko vremena ti je potrebno da završiš taj model?
Misleći da treba da ostavim što bolji utisak vrednog radnika govorim da mogu da ga završim do pauze za ručak, što je manje-više tačno.
– Okej, okej je to. Vidi ovako, mi u Kini imamo malo drugaciji način funkcionisanja, govorim ti ovo odmah prvi dan da znaš za ubuduće, ali nemoj baš otvoreno o tome. Uvek sebi dodaj dan-dva više za rok, nikad ne znaš kad ćeš poželeti da dremneš ili ko zna. Samo lagano.

Izlazim iz kancelarije, ljudi oko mene gledaju filmove na telefonu, jedan lik opušteno spava na ležaljci, gledam u jedino zapadnjačko lice u kancelariji koje mi kaže: “You”ll get used to it“, i sedam za sto.
Kina, ponedeljak 18. jul, 10 sati ujutru.

Pređimo na lesson no.2 !

Zaboravite koncept zapadnjačkog toaleta.

Kao što sam rekla, u Kinu sam stigla zajedno sa kečapom iz Dohe na sebi, u vozu sam bila priheftana za kofer i pola kvadrata prostora koji smo delili tako da sam prvi slobodni momenat za pokušaj rešavanja te fleke imala tek po dolasku u firmu.
Prva stvar koju sam ugledala na svom novom radnom mestu, po ulasku u toalet, bio je tron, da tron. Sad verujem da većina zamišlja nešto zlatno na izdignutom postolju ali ne. Desno od vrata nalazila su se dva stepenika koja su vodila do uzvišenja na kojem se nalazi, wait for it, čučavac. Ne brinite, postoji drška da se držite da ne padnete sa trona. U daljem otkrivanju čari Kine saznala sam da wc šolje postoje samo u delovima pod uticajem zapada, da Kinezi skvotuju mnogo više nego bilo koji slovenski narod i da svako ovde nosi svoju rolnu papira sa sobom.

China squatting since the Ming dinasty.

D

 

Pošto mi je rečeno da prokrastiniram do maksimuma, a ja volim da slušam svoje nadređene i budem dobar radnik, na pauzi za ručak sam sišla dole gde sam videla par restorančica i pokušala da nabavim neku hranu. Akcenat na pokušala. Engleski jezik u Kini je uglavnom nepoznat pojam, komunikacija se uglavnom svodi na ruke, noge i sličice, što u neku ruku dođe lepo jer se prisetite dana iz predškolskog.
Ja sam se, hvala bogu, dobro pripremila pred put tako da su jedine reči koje sam imala zapisane na kineskom bile “jednorog, sirena, hladno pivo i šta vi preporučujete” pa sam, iz poštovanja prema kulturi i ličnom idiotluku, poručila ono što bi mi preporučili ljudi iz restorana.

a
E sad ovde ću da ubacim par dodatnih lekcija.
Igrom slučaja kuvarica u restoranu je veoma divna žena i videla je koliko sam pogubljena i gladna pa me je samo uvukla u kuhinju i pokazala šta sve imaju i pretpostavljam rekla da biram. Ovo mi je bio prvi susret sa divnoćom koju imaju u sebi. Kinezi su zaista divna i gostoljubiva nacija. Možda se nećete razumeti ni reč i vrlo verovatno nećete uspeti da uradite šta ste hteli, ali iz svake pogub situacije uvek ćete izaći nasmejani pa makar i bez rešenja, samo opušteni.🙂
Nakon što smo ušli u kuhinju gde mi je kuvarica pokazala na nudle i dala činiju da poubacujem šta želim došli smo do lekcije broj, nemam pojma koji broj, nek bude 17.

Pre ćete dobiti jelo sa mesom jednoroga i sirene nego jelo bez mesa. Odbijanje mesa verujem da je ekvivalent stavljanju soja sosa na pirinač ovde i kažnjava se smrtnom kaznom.

Nakon što je od mene uzela činiju sa povrćkama gospođa kuvarica me je prvo gledala izuzetno šokirano i onda me odvukla do dela sa velikim asortimanom pačijih i pilećih delova, na moje “ne” izgledalo je kao da je izbledela još malo, pokazala je na tofu gledajući me kao dete kome je talas uništio kulu od peska pa smo se našle na pola puta. Nadam se da joj je onda lakše došlo da mi spravi jelo.
Do sada me je već prihvatila pa zaobilazimo mesni deo, a ja joj ponekad drpim cvet iz salona pored i donesem, čisto da me lakše podnese.

Ovde ću prekinuti današnje lekcije o Kini, uskoro će pauza za ručak. Dosta se radilo.

 

.Dželena Kikić.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: