Svilene bube

Novo istraživanje Instituta Svilene Bube: Muškarac mog života sam ja!

Ovog vikenda razmišljale smo na temu kakve bismo bile da smo muškarci. (Za inspiraciju smo zahvalne svetom feminističkom trojstvu: Beyonce, Ciari i Miji Borisavljević.) Sanja bi sigurno imala nadimak po svom zvučnom prezimenu, Jelena da je muško bila bi nazvana Nikola i njen muški personaliti bio bi u fazonu da ne veruje u nadimke, a Angelina bi, da su se sreli drugi spermatozioid i jajna ćelija,  dobila ime po svom dedi i zvala bi se Branko. Tekst je pisan tako što su dve zamišljale kakva bi ova treća bila da je rođena sa pišom između nogu, a svakog frajera smo smestile u jednu od životnih situacija u kojima smo se kao žene našle. Jedan od zaključaka ove studije je da bismo bile u nekom momentu zaljubljene u ove frajere, ali uz taj zaključak ide i onaj da bismo kao muškarci bile oni likovi koje nekad treba malo pretući da postanu muževniji.

 

Radić

Ponekad bi se zapitao da li se od njega očekuje više? Znao je da može, ali opet ko bi mogao da bude taj koji očekuje. Njemu je ovako bilo sasvim zadovoljavajuće.
– Alo bre Radiću brate, gde si?
– Ma, opet je zalutao u neke filozofske vode.
– Klasicna pederčina.
Opet su ga vratili u stvarnost.
– Ma mrš bre, stoko. Mogli biste i vi koji put da niste spržili mozgove u nepovrat.
– Ajde brate, nema prozivke, gde se isključujuš sad kad smo se okupili napokon. Ionako nikako da se sastavimo od šljake.
– Ma, idem po cigare.
Ustao je od stola i prebacio jaknu preko ramena.
– Imam ja, al’ ajde znam tebe i te tvoje šetnje, nemoj da se produži do Beograda k’o i prošli put, samo ćeš da baciš pare.

radic tužan vs radic srecan

Izašao je na ulicu, provukao ruku kroz kosu i preko čekinjave brade. Mogao bi posetiti ćaletovog berbera. Bila je ona jedna što se kikotala kad ju je ogrebao bradom. Svratiće na putu do kuće.
Pogledao je u pod. Pukotine u asfaltu su se stapale sa pukotinama u njegovim čizmama, pratile su jedne drugoj pokrete. Kao da su bile jedan deo, samo su ove uspele da ukradu nečije kretanje. Pripadao je ovom gradu, više nego što je želeo da prizna, više nego što je ikad nekom drugom.

Ušao je u trafiku i izvadio novčanik iz zadnjeg džepa crnih Leviski koje su i dalje imale onu krutost novog.
– Crveni Marlboro.
– O! Pa gde ste vi, kolega? Propustili ste ove godine regatu.
Stajala je levo od njega prikrivena onim štandom sa jeftinim knjigama i džepnim izdanjima neke ljubavne ljige tako da nije mogao da je vidi i izbegne ulazak baš u tu trafiku. Imala je karmin i nokte boje neke tek sazrele višnje.
– O koleginice, pa kako ste?
Poljubio ju je u obraz i osetio kako joj je srce preskočilo par otkucaja.

– Čekala sam te na pauzi, znam da voliš da doručkuješ kraj reke.
– Da, volim.

Pogledala ga je kao da očekuje neki nastavak rečenice, neki “Mogli bismo sutra, a onda ćemo posle otići na kafu i upoznaćeš me sa svojim društvom i zajedno ćemo ići da beremo šljive”. Ali ne. Platio je cigare i okrenuo se.
– Pa, vidimo se posle praznika onda.

Zatreptala je.

Možda ga je malo zapeklo što se okrenuo i otišao, možda, ali da ga je više znala verovatno bi ona njemu rekla hvala. Možda je ona bila ta s kojom bi delio snove, možda bi ga čekala svakog dana sa zagrljajem i pravila šnenokle. Možda ali ne sada, nije bio u stanju za neke emotivne šampite.

Vratio se u kafanu.

– E, izvinite ljudi, zalutam ponekad, nema ljutnje.
– Ma sedi i poruči, Bane je opet prešao na tvoje.

 

Nikola

Na putu do dragstora samo bi preklopio jaknu, retko kad bi je zakopčao, mislio je da je dovoljno da prekrsti svoje mišićave ruke preko grudi i po najvećem minusu. Nikad nije nosio kapu, smatrao je da ga sputava. Prvi put je pomislio da bi možda tu njegovu ludu glavu mogla da zagreje neka pletena kapa i da mu nisu dovoljni dredovi na koje se hvatao mraz dok je išao ulicom Sonje Marinković. U povratku iz lova na alkohol, nosio je pune kese vinjaka i piva i pitao se da li će ona stoka biti zadovoljna količinama koje tegli.

Ova dvojica su sigurno pojela indeks iz Vanese i neće ih slomiti ni dve litre vinjaka, al’ valjda neće dobiti ni udarac po ramenu kojim ga Radić nekad časti čisto da bi se održao kao alfa mejl ove grupe.

Dok je otvarao ulazna vrata svog samačkog stana u kojem su ga čekala njegova dva najbolja druga i gledala utakmicu Premijer lige pred očima mu je bljesnulo kako je danas od hrane uzeo samo one svoje vegetarijanske bućkuriše i da će se napiti kao nikad, jer ga već i umor hvata od dva sata treninga kapuere.

jelena not pablo vs jelena pablo-horz

 

-Ajde Nidžoni, čekamo te već pola sata, jesi opet našao nekog kera lutalicu i vodio ga u azil dok mi ovde skapavamo žedni?

-Brt, znaš da ne volim da mi daješ te nadimke.

-Znam Nikolice, zato to i radim.

Skidao je jaknu pažljivo, zbog nove tetovaže na ruci, a ova dvojica su već nazdravljali.

-Ajmo još jedno živeli za sve lepe Brazilke koje će Nikola naučiti da plešu po njemu!

-Au Radiću, kad ga tako kažeš! Živeli!

Pridružio se Nikola i nazdravio.

Osećao je dozu strahopoštovanja prema Radiću, ipak je on bio najstariji i najmudriji u ekipi. Mada, po porti se pričalo da je to bilo i zbog one afere u koju je jednom prilikom upao sa Radićevom mlađom sestrom.

Po stolicama je bila složena odeća koju je ujutru trebao da ubaci u torbu, a mala narukvica koju mu je njegova Daniel isplela bila je na dnu te torbe, jer je hteo da ponese nešto njeno, bez da ga ova dvojica smaraju.

-Brate posle ovog vinjaka, idemo od kafane do kafane i u svakoj pijemo po šot!

-Bane, da l’ si normalan, kako misliš da ga sutra strpamo u avion, ako ga izgubimo u akciji kao prošli put, namrštio se Radić.

-Pa šta znam, nek ga tata te ribe kod koje završi odbaci do aerodroma.

Prasnuli su u smeh i klimnuli glavama. Bio je to savršen plan.

Nikola bi povremeno u toku večeri pogledao telefon, nadao se da će mu njegova francuskinja Daniel poslati bar ono jedno “Srećan put”. To bi mu bilo dovoljno.

Bane

Otvorio je levo oko. Kroz mrežicu na vratima video je Radićevu konturu kako stoji na terasi s pogledom izgubljenim u trsci. Pederčina. Verovatno opet nešto kontemplira o životu. Zatvorio je oko i okrenuo se na drugu stranu. Prebacio je čaršav preko glave.
Sledeći put je otvorio oči naglo, u panici, mislio je da ga napada čopor mokrih kerova sa Satelita. Naglo je iskočio iz kreveta.
– Mrš budalo! Oćeš da umrem u snu bre ovde! Mislio sam da me napada neko morsko čudovište od ono algi i paprati, a ne ti, ono neki ućebani klošar s Naselja. Mamu ti…
– Ma daaaj bre, Bane, ajde vidi šta sam ti lepo doneo da mi ne krmljaš tu ceo dan, evo upecao sam samo za tebe.
Bacio mu je litru jogurta i burek koje je zamaglio kesu od toplote u krilu. Pogledao je na terasu, Radić je i dalje kontemplirao.
Otvorio je jogurt i uzeo gutljaj, ne telefonu je lampica blinkala svetlo. Tri propuštena poziva.
– Alo mama, da, dobro sam. Ma ustali smo rano i otišli odma na plažu… Doobro, lažem. Evo otvaram oči. Ne, ne brini. Da, jedem kuvano, hrane me. Ne, neću ti dovesti neku novu snajku, ajde znaš da ne zalazimo u te teme. Ajde pozdravi ćaleta, odo, ljubim te.
Otvorio je vrata i izašao na terasu, udahnuo je prateći pokrete trske na vetru. Protresao je kosu preko ograde. Čulo se buć kad je školjka ispala iz nje u vodu.

Bane leti vs Bane zimi

– Prljavi hipiku, lažeš narod onim upeglanim košuljama i fasciklom.
– Jao čekaj da dođem sebi, nemam snage za Herodota u epizodi povratak prirodi. Baci mi cigaru.
Seo je preko puta Radića za sto. Ova treća budala je mazila neku kravu… Nije imao snage ni da pita kako i zašto, koncentrisao se na onog majmunčića koji mu je okupirao glavu.
Imala je plavu kosu i mirisala na papaju. Napisala mu je broj na ruci ali ga je pesak skinuo. Ime joj, hvala bogu, nije zapamtio. Nešto kratko, možda na slovo V… Vesna, ko se još zove Vesna…V, v, v… Vaaan…
– Ajde vreme je za kafu!
Krava je otišla, a zajedno sa njom i mogućnost tišine i mira jer se Nikola vratio na terasu.
– E šta je bilo sinoć sa V..
– Ma ništa bre, menjaj temu. Šta ćemo danas? Mogli bismo do grada, sesti na bajseve.
– Da se onesvestim u nekom jarku usput na 50 stepeni, ma beži bre. Ja danas ne napuštam ovu terasu, vas dvojica slobodno crkavajte. Pokupite pavlake ako već idete.
– Brate čega imaš u toj glavi ako možeš ceo dan da je pustiš da radi.

Pola sata kasnije izašli su sa zemljanog puta na magistralu. Sunce je taman zapeklo podne. Kačket mu je bacao hlad do vrha nosa sa kojeg su počele da klize kapljice znoja. Ova budala ispred je krenula bez majice, već je video kako ih izbacuju iz prodavnice. Vozio je sporije i nije se trudio da ga stigne, prijala mu je monotonija tišine isprekidane zvukom obrtanja lanca.

Sedeli su na pesku sinoć, kao i sa X njih pre nje, ali nešto je bilo drugačije. Pričali su o urbanim gradskim mitovima i o tome ko to smišlja glupe reklamne džinglove. U nekom momentu je ustala i rekla da je umorna, a on je rekao da će je pozvati sutra na šta mu je bacila mali osmeh. Ostatak večeri mu je prošao u magli i turbofolku. Otišao je do mase, dizao tri prsta tražeći još rakije, a sledeća stvar koje se seća je panično buđenje.

– Je l i tebe zarazio ovaj sa kontempliranjem? Ulaziš u treći dan, he he.
– Ma beži bre, nismo mi za te vode. Ajde ubrzaj, ne možemo nastaviti život bez pavlake.

U jednom momentu izvadio je telefon iz džepa i pogledao pozivane brojeve. Prvo na listi je bilo V, ipak ju je memorisao. Pozvaće je kasnije.

 

 

.Jelena i Angelina Svilenobubić.

 

 

 

One comment on “Novo istraživanje Instituta Svilene Bube: Muškarac mog života sam ja!

  1. Pingback: 5 najlakših kostima za Noć Veštica | Svilene bube

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: