E to mi se čita!

on

U knjižari sam, okrenuta leđima Nici jastucima i preslatkim šoljama, okrećem jednu knjigu za drugom. Ne mogu da se setim ni jedne dobre preporuke za knjigu. Ne čitaju mi se limunade, ne čita mi se ni jedan klasik.

– Izvolite? – pita me šarmantan muški glas.

– Ajao, pa vi to verovatno nemate. Nema veze, doći ću drugi put.

On ostaje začuđen što sam tako brzo izletela, a ja šetam Zmaj Jovinom, gledam na sat i pokušavam da vizualizujem u glavi kakva je to knjiga koja mi je potrebna sad, ovog momenta. Hitno mi je. Osećam se kao one sredovečne žene kad ostave uključenu peglu, a ne znaju koju haljinu da ispeglaju.

Prizivam u sećanje sve ono dobro što sam čitala i pokušavam da izvučem zajedničkog imenioca tim knjigama.

Khm… Glavni lik mora biti neka devojka, tako između dvadeset i trideset. Da se poistovetim.

Kad  ide da se vidi sa njim, ona obuče onaj džemper na pruge kao Meg Rajan u Francuskom poljupcu na rivijeri i stavi crveni karmin jer se to najbolje slaže sa njenom bojom kose. Trik je da se to slaže sa svakom bojom kose, pa ovom prilikom piscu dajem umetničku slobodu. On je jedan od onih frajera koji – da žive u Italiji, vozili bi vespu, a roze košulja im ne bi ugrožavala mačo status.

On je dobar sa rečima. Ona nije dobra sa njim. Unosi u nju neki nemir. Tera je da se preispituje.

Žive u nekom kraju grada koji ja ne poznajem, pa dok čitam upoznajem i zamišljam taj kraj, upijam mentalno mirise peciva, začina, parfema prolaznika i pokošenih travnjaka. Vidim boju neba i reke sa te lokacije, ježi me poseban vetar koji nisam još osetila. Onda sakupljam pare da jednom odem tamo, prođem tom nekom uskom ulicom i vidim sve to o čemu je pisalo u knjizi. I onda da je pročitam još jednom. Jer se tako radi sa dobrim knjigama. One ne sakupljaju prašinu. Poklonite ih nekom koga volite, pa kad vam je vrate, vi je još jednom pročitate.

Šta ćemo sa zapletom?

Mora biti u pitanju neka dilema. Životna. Tužno i smešno. Slano po ustima od suza ponekad, ali uglavnom lepo. Hoću da mi odgovori na neka pitanja. Na koju stranu da kreneš, da li je dovoljno duhovno ili materijalno. Muzika ili pokret. Vreli kesten ili sladoled iz automata. Da li je dovoljno da je tvoje i nesavršeno ili tuđe ali bogovsko. Mamina pita ili tiramisu u Parizu. Da li joj treba neko realan i ponekad dosadan ili duhovit i depresivan.  Vuk Kostić ili Nikola Đuričko. Puška ili pecaljka. Spašavati ili pustiti da budeš spašen. Merkur ili Pluton.  Strong black independent women ili nežna pahulja dugih trepavica. Opra ili Vinona Rajder. Velika vikendica na Tisi ili mali stan u Njujorku. Trešnje ili jabuke. Puno muževa ili puno dece. Elizabet Tejlor ili Anđelina Žoli.  Skijaški skokovi ili umetničko klizanje. Zaljubljivanje ili ljubav. Trenutak ili večnost. Plivanje ili ronjenje. Površina ili dubina. Hrskava kora hleba ili meka sredina. Mali princ ili Princeza na zrnu graška. Tokin ili Tolkin. Kafa ili čaj. Maštati ili raditi. Pisati ili čitati.

Dualizam, egzistencijalizam i sve te velike reči u svetu u kojem nam govore da možemo imati sve.

E to hoću da čitam. Sve sam vam pomogla dragi pisci.

P.S. Dragi čitaoci, vas bih zamolila da mi u komentaru preporučite neku lepu knjigu. Ili da je napišete.

.Angelina Popović.

Advertisements

6 Comments Add yours

  1. Mnju kaže:

    Uvek Nikola Djuricko!
    Trenutno- Igraj, igraj, igraj, Murakami…

    1. svilenebube kaže:

      Hvala puno Mnju !!

  2. azizanic kaže:

    Dorucak kod Tifanija – Truman Kapot 🙂 Moja omiljena….

  3. Kci direktora cirkusa.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s