Svilene bube

And Svilene Bube lived happily ever after…

Decembar i praznici nas podsećaju na detinjstvo i sve one prelepe bajke koje su nam obećavali da cemo doživeti kad porastemo. Stvarnost je malo drugačije ispala al nam nije ubila maštu. Upoznajte naše šarmantne prinčeve inspirisane Diznijevim frajerima.

SANJA

Kao i stvarnom životu moji nacrtani frajeri spadaju u dve kategorije – neotesane, dlakave zveri i fine dečake nežnih crta lica.

Dimitrije je došao iz Santpeterzburga u Novi Sad da bi završio pisanje knjige jer tamo ga je pritiskala seta i uspomena na uginulog psa. On je nežna duša, pa mu je teško da se izbori sa ovim svetom i obavezama koje su mu nametnute. Uglađeni klošar, koji sluša Stonse i Bitlse, fotka stare zidove i dugo pije kafu. Ponekad mi se kenja od dubine njegovih misli… Ali lep je pa ga u tim momentima samo gledam. Sreli smo se dok je tražio savršen kadar želeći da uhvati razgovor između dve bakice koje prodaju cveće. Ja sam pokušavala da kupim buket šarenog poljskog cveća pa je tako dobio krupan kadar mojih nogu u hulahopkama na tufne. Istog momenta se zaljubio, ali mu je trebalo dve godine da to sebi prizna.

Ovaj drugi je alfa, nervozan i namrgođen, ali krišom u bašti iza kuće orezuje crvene ruže od kojih pravi buket za godišnjicu veze. Lako plane al mu još lakše zadrhti brk kad vidi napuštenog psa. U duši je emotivniji od ovog prvog, ali od krzna kojim je obraslo njegovo lice ne može se videti tužni izraz lica kada mu kažeš da si mu slomila omiljenu šolju za kafu. U mladosti je trenirao košarku i zvali su ga Zver, a sad više voli da sedi za tastaturom i piše blog u kom je besan na sistem, državu, svetsku populaciju i propadanje morala i društvenih vrednosti. Ponekad hoće da me izvede da plešemo i pijemo crno pivo, da bih mogla da obučem crvenu haljinu uz telo, ali onda shvati da su mu draže mrežaste čarape, podvezice i psihodelična muzika sa kompa dok se boje prelivaju kao na animaciji sa Winamp-a. Jednog dana odluči da je vreme da se obrije, a ja odlučim da ga ostavim.

 

 

ANGELINA

Izgleda da se ovog decembra intenzivno vraćam u detinjstvo, jer trenutno pišem ovaj sastav na temu omiljen Diznijev princ i slušam pesmu Lucky od Britney Spears. Ne sećam se jasno svog prvog dodira (hehe dodira) sa prinčevima iz Diznijevih crtaća, osim one Aladin igrice na Segi. Kapiram da je to bio nastavak igrice Princ Persije (halo Ejpikse zaposli me, vidi sa kakvim predznanjem ulazim u ovaj tekst).
U igrici on krade jabuke i preskače vatru, a nekad ga i pustim malo da gazi po istoj, kad me iznervira što ide bos svuda.
Tek sada dok sedim na ovom svilenobubskom psihijatrijskom kauču satkanom od Word dokumenata shvatam da je Aladin zapravo sažeo u sebi sve ono što u muškarcima volim. Taman ten, duh istoka, bosa noga, free spirit i snalažljivost.

Da Aladin postoji u rijl lajfu naša romansa bi počela na Najlonu, rukom bismo uhvatili istu ešarpu sa gomile, i pecnuo bi nas onaj zimski elektricitet. Kupila bih mu obuću za pedes dinara, i odvela ga na marokanske palačinke koje sam naučila da pravim na proputovanju jednom državom u kojoj sigurno živi Aladinova rodbina- Belgiji.

Verovatno bismo morali da se preselimo za Pirot, jer u Novom Sadu nema kvalitetnih tepiha, a ja sam u fazonu da je ok preseliti se jer imamo ćilim i možemo se uvek vratiti gde god treba. Bila bih njegova Svetlana Bojković u reklami za tepihe. Naučio bi me kako da ručno čvorujem tepihe i leteli bi smo iznad Srbije, kao u spotu DND za pesmu Srbijo najlepša majko Srbijo. 

Jedino ne znam kako bi moj otac podneo to što Aladin nije pravoslavac.

Kad smo već kod velikih kultrunih razlika i napetih odnosa između figure oca i figure savršenog ljubavnog partnera, tu je i priča o Pokahontas i Džonu Smitu. Prelepi plavi muškarac sa leđima trokrilnog ormara, koji je došao da pljačka i porobi njeno selo. Oduvek sam htela da budem Pokahontas, čak sam u osnovnoj školi imala torbu sa njenim likom. Sviđala mi se ta njena duga kosa koju rakun plete u pletenicu, hipster u meni je obožavao te native American momente sa resama i tirkiznim nakitom, a mislim da mi se najviše od svega sviđala ta zabranjena ljubav zbog razlike u konceptima života. Moram vam priznati jako me mrzelo da pišem dodatak ovom tekstu o Aladinu, i stvarno sam pomislila da sam monogamna Dizni obožavateljka, ali sve je palo u vodu kad sam videla fotografiju u prilogu.

Zamislila sam kako Džon Smit dolazi da mi zarobi narod, sa nekom delegacijom Natoa, a ja sam u odboru za doček na stepenicama Izvršnog veća u nekom astec ponču. Obećava mi strane investicije, a ja sam nepoverljiva. Na kraju, nisam ja Pokahontas, moje selo ionako nije među najboljim selima u regiji, pa što da ne Džone Smite, porobi nas i pošalji ih sve da žive u rezervatima. Uzimajući u obzir ko je sve vladao nama, ovo mi uopšte neće teško pasti. Jel i vi čujete u pozadini Brenin hit “robinja sam tvoja”?!!

 

JELENA

Od kako znam za sebe lakše sam se pronalazila u likovima životinja nego u likovima ljudi, možda mi je zato dikcija toliko loša te pretežno koristim mlataranje rukama i nedefinisane tonove umesto reči. U društvu sam uvek bila ono dete koje kada se igramo sa lutkama glumi konja, ili dinosaurusa koji je zalutao u Barbikin frizerski salon. Možda je i iz tih razloga muška figura iz crtaća koja je ostavila najveći utisak na mene
Bambijev ćale. Postojanje pravog imena za njega je nepotrebno. Verujem da nije potrebna diploma sertifikovanog dr mr inž. psihologa za procenu
ovog lika. Kada bismo se susreli u realnom svetu ljudi možda bi taj susret izgledao nekako ovako, pod uslovom da je evoluirao iz klase kopitara i da
se ne nalazimo u zoološkom vrtu Subotice ili na Mošorinskom bregu.
Našli bi se u nekom mraku, tipa u pothodniku, gde bi videla njegovu siluetu na vrhu pokretnog stepeništa i posmatra svoj reon (kontate aluziju na crtani, hehe). Onda bi skontao da pokretno stepenište ide na gore i da niko ne zna zašto se nalazimo u pothodniku pa bih se ja popela. Ne bi izgovorio svoje ime, niti bilo šta drugo, samo bi povremeno stao pored nekog deteta i potapšao ga po glavi. Posle dva takva ispada verovatno bih se zapitala, a posle trećeg odustala i otišla. Ne bi primetio. Samo bi se popeo na neki brežuljak i čekao dobro pozadinsko svetlo.
BambiFather

Princa broj dva mi je nametnuo sistem, tačnije odabrale su ga ostale članice redakcije. Možda zato što se bolje slažem sa babunima nego ljudima ili što podižem stvari sa poda prstima stopala, u svakom slučaju, odabir je pao na Tarzana. Verovatno bismo se susreli u zoološkom vrtu u Subotici. Ispadne da baš često blejim tamo… On bi se spuštao sa žirafinog vrata, a ja bih hranila gazele smokijem, ili to ipak radi Simba… nema veze. Pogledi bi nam se susreli ispresecani skokovima impala i došao bi do mene surfujući na bizonu. Ruke bi nam se zaplele u ućebanim kosama, a sunce bi polako zašlo za dine subotičke peščare.
Posle bih došla kući i shvatila da imam buve i da moram da nabavim neke buvorepelente.

 

.PRINCEZE REDAKCIJE.

2 comments on “And Svilene Bube lived happily ever after…

  1. Olivera Babić
    December 8, 2015

    Odličan izbor, pogotovo Džona Smita. I nikako da mi bude jasno odakle im ideaj da u drugom delu Pokahontas ode sa onim drugim….

  2. svilenebube
    December 8, 2015

    Hvala Olivera, trudile smo se da odaberemo najbolje!🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on December 7, 2015 by in Leksikon za muškarce and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: