Svilene bube

„Ejmi“ – stvarnost isprekidana džezom

U sklopu festivala Slobodna zona, u malenoj sali 2, bioskopa Arena, Jovan i ja smo sinoć pogledali film o Ejmi Vajnhaus. On je čak i ispoštovao kodeks oblačenja “povratak crnom”.

“Život te nauči kako da živiš ako ga živiš dovoljno dugo“, izjava je Tonija Beneta u dokumentarcu „Ejmi“, reditelja Asifa Kapadie. Znamo da ona nije uspela da nauči, a u realnom vremenu je izgledalo kao da nije ni htela.

AMY-blog480

Ne mogu da napišem filmsku kritiku jer apsolutno nemam iskustva, mogu samo da prenesem svoju emociju. Da pokušam da objasnim koliko sam se ježila na svaki tekst ispisan na platnu i shvatanje da je sve pesme napisala sama na osnovu ličnog iskustva. Na kraju filma poželela sam da pošaljem pismo sa antraxom njenim ocu i bivšem suprugu, ali onda sam shvatila da je funkcionisala po onom principu iz Tokinove priče „O sigurnom poslu“.

„….i da je najveći srećnik onaj koji ne mora da bira, ali ako ti se zbog nečega crkava na licu mesta, ako osećaš da treba da u potpunosti žrtvuješ zdravlje zbog ljubavi, ne treba da čuvaš zdravlje, nego da crkneš, mirno i bez buke, intimno, da crkneš sam za sebe.”

 

Dok sam pre par godina gledala njene spotove i fotografije činilo mi se da je nadobudna, nervozna, neprijatna i nadrndana osoba. Sinoć su me snimci iz njenog života pre svetske slave razuverili. Na tim snimcima videla sam okruglastu, crnu, nasmejanu i veoma duhovitu i zabavnu Ejmi. Od momenta kada je svet saznao za nju ona je već bila na samrti, koja je trajala četiri godine. Bili smo svedoci njenog pada i ostataka njenog truda da iz sebe izbaci umetnost. Svet je gradio mišljenje o njenoj ličnosti pod dejstvom najtežih droga i psihičkih problema. Veoma zavidim ljudima koji su je čuli kako peva u malim prostorima pre 10 godina, jer kako govore u filmu, džez je elitistička muzika koja nije namenjena velikim dvoranama i milionskoj publici. Njena labilna psiha svakako nije bila namenjena svemu što ide uz milionski auditorijum.

Sa 13 godina je već bila na antidepresivima i smislila novu dijetu, pod imenom bulimija. Nije imala granice, nije umela da kontroliše svoje postupke, a to nema baš veze sa slavom, ona je samo te granice gurnula još dalje. Slava i novac su uveličali njenu labilnost. Izgleda kao da je tih poslednjih par godina života bila apsolutno nesposobna da sama donosi odluke, konstantno u zamagljenom stanju svesti, a nije imala nikoga dovoljno svesnog problema da joj pomogne.

Ne mogu da se ne zapitam kako bilo ko od globalno popularnih osoba uspeva da ostane pri čistoj svesti. Kako izgleda biti izmešten iz realnog života, kako izgleda biti toliko bitan tako velikoj gomili, koja je tu samo da bi uživala i alavo uzela za sebe deo koji veruje da mu pripada. Je l normalno gledati kako te obožavaju i kako im ne smeta tvoje bubuljičavo lice i veliki nos, a već posle godinu dana kako se smeju jadnim forama na račun mršavosti. Da li je smešna fora Džeja Lenoa: “Sledeći album Ejmi Vajnhaus obradiće temu kuvanje. Kuvanje kristal meta…“?

Volela je alkohol, droge i seks, bila je definicija muške rok zvezde. Savršeno se uklopila u taj ram i dala svetu priliku da i u dvehiljaditim dobije člana kluba 27. Dobili smo priliku da osetimo taj duh nesputanosti i destruktivnosti koji tako obožavamo i preziremo u isto vreme.

 

Možda bi Ejmi umrla mlada i da je nastavila da peva po lokalnim džez kafićima jer je bila jadna i nejaka, raspala ludača. Možda smo svi doprineli njenoj brzoj propasti, od njenih nesposobnih roditelja do svake osobe koja je na maskenbalu natapirala kosu i skrnavo izvukla ajlajner. Sama na početku filma govori da ne želi da bude poznata jer misli da će je to oterati u ludilo, ali krenulo je tako dobro, a zar se ne vodimo svi mišlju – zašto usporiti kad je tako lepo!?

Posle gledanja filma deo mene misli da je bila glupa i slaba, kao što misli i za svaku istinski inteligentnu i talentovanu osobu koja je dopustila sebi da proćerda dobijenu prednost.

Romantični deo mene je u transu i podstaknut da voli do iznemoglosti.

Od sinoć još više poštujem njenu muziku, talenat i stranu ličnosti koja je imala tako jake emocije da je mogla uz pomoć njih svoju depresiju da spakuje u nešto tako divno kao što je „ He swims in my eyes by the bed, pour myself over him, moon spilling in, but I wake up alone.”

.Sanja Radić.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on November 6, 2015 by in Malo pažnje! and tagged , , , , , , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: