Svilene bube

Prelepo je na Adi Bojani

Kada bi Svilene Bube pitali koje je savršeno mesto za odmor rekle bi Ada Bojana.

Kada bi nas pitali kojim prevozom da idu na more NE BISMO rekle Lastom.

Kada bi nas pitali za smeštaj na Adi rekle bismo idite kod Elme u sojenicu Emanuela. Vlasnici su nikad veći carevi i imaju jako lepo kupatilo i savršenu terasu. I instalacije su im nove.

Kada bi Svilene Bube morale da biraju da li na Adu da nose torbu punu tekile ili torbu punu odeće one bi odabrale ovo prvo. Soli ima na pretek.

Kada biismo preporučivale savršen doručak izabrale bismo omlet u restoranu Ivana, sa savršenim kremastim kozijim sirom u sredini.

Kada bi birale ručak bile bi to Pešine lignje. U onoj prvoj čardi, tu odmah levo na ušću Bojane u more.

Kada bi birale muziku za čil bila bi to tužna afrička muzika.

Kada bi birale muziku za put do plaže bila bi to Natali Dizdar.

A muziku za žurku na plaži? Nikako Arsena, iako ga poštujemo. Izabrale bismo DJ Kiki.

Kada bi birale muziku za povratak po mraku, u pripitom stanju, kroz šipražje, bio bi to Wolfram.

Kada bi Svilene Bube imale dete ono bi se zvalo Bubo Svileni.

11933463_10154198190407907_6447332979506982347_n

 

Adu Bojanu najbolje opisuje reč hedonizam. koji je verujemo bio naglašen time što je već bio kraj sezone kada smo mi došle. A došle smo u punom gasu, ali sa premalo rakije. Krušku smo usisale već prvo veče pa smo pod uticajem bauljale po plaži, zalivale roots and flowers i gledale u mlečni put. Ubile smo jednu žurku posvećenu Arsenu i u povratku rejvovale kroz mrak uz muziku i lampu sa telefona.

 

Drugu noć smo prespavale, do pola. Polovinu smo provele u strahu da će nas oduvati vetar i odneti u Oz. U našem slučaju Oz bi bio Albanija. Topao savet: ako čujete da dolazi oluja dobro se oroljajte da mislite da su munje i gromovi zapravo jako looda žurka.

Još par večeri imale smo pokušaje izlazaka ali manje uspešne što nam i nije previše smetalo ali ne bismo se bunile ni da ih je bilo.

Četvrti dan nam se pridružila spoljna saradnica kojoj se ovom prilikom zahvaljujem jer verujem da je doprinela smirivanju naše uzavrele krvi i sprečila moguće ispade.

Preko dana ležanje na pesku, gledanje u surfere ispod oboda šešira, kontemplacija i duboki razgovori o gustini laka za nokte, tome koga bismo zapalile a koga obljubile i da li da jedemo četiri ili pet puta dnevno.

 

Zanima vas je l bilo tipova? Biiiiilo je, bilo je. Ladies don’t tell. Ali reći ćemo vam da je bilo i frikova. Izgleda se meštani tamo posebno lože na vožnju čamcem. Nismo ispitale šta se na tim vožnjama dešava, ali naša pretpostavka je da se ne ide u razgledanje flore i faune reke Bojane, niti se broje šare na krilima vilin konjica.

E bude tamo i selebritija! Čak je restoran pored naše kućice u suvlasništvu poznatog srpskog fudbalera. Sećate se malog koji je snimio duet sa Zoranom Pavić? Dobar je još. Veći utisak na nas, u restoranu Clandestino, ostavili su njegov poslovni partner Žare i kuvar Orao. Zašto Orao? Pa zbog tetovaže orla na ramenu.

Angelina: “Jesi ti ranjeni orao?”

Kuvar: “Jesam. Šotra lično mi je tetovirao u pauzama između vođenja ljubavi.”

Da se vratimo na putopis.

Ta plaža koja se prostire od ušća, preko Neuma, Hrvatske, Slovenije pa kontam do Barija, duga je oko 14 km. Sitan pesak, da se umuljaš u njega čim izađeš iz vode, ali i savršen za prilagođavanje stomaku/kostima. Shvatila sam opet da mi vetar na moru ne smeta, čak je sjajan osećaj kad se pregreješ pa dune preko leđa i kad nosi kosu na sve strane stvarajući taj crno-beli filmski osećaj misterije.

 

Negde na drugom kilometru od reke kreću da se ređaju kajt klubovi. Oko tri popodne uzleću pa je nebo prepuno šarenih zmajeva. Neprocenjiv pogled.

Market imate pored nudističkog kampa. Tu imate i penzionere u nude izdanju, kože boje mahagonija. Mala prodavnica ispod mosta je više kao loša tezga na Kvantašu. Trgovci su dva, tri deteta + gratis baba vlasnica na kauču, u ležećoj pozi.

Jedina prava zamerka je smeće na sve strane koje ljudi nemaju gde da odlažu jer ne postoji ni jedan jedini kontejner! Sramota braćo!

Ali valjda moramo biti svesni da smo na Balkanu, a ne na Baliju.

Ado, hvala ti na prelepih sedam dana.

Hvala ti što nije bilo puno komaraca, što talasi teraju da se smeješ kao sasvim mala biba, što je pivo jeftino, a hrana preukusna.

Posebno hvala Mirzi na kog smo nabasale u Ulcinju i koji nam je u 9 ujutro “našao” taxi. Mirza je bio malo drogiran, ali je dobar čovek pa mu gledamo kroz prste.

Vole vas vaše Bube i Bubo Svileni.

 

 

.Aleksandra Radić.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on September 4, 2015 by in Muzika, film i uživancija and tagged , , , , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: