Svilene bube

Najbolji Love Fest ikada!

Vuče me preteška torba niz stepenice zgrade, dok me čistačica pozdravlja.

-“O neko nam putuje.”

-“Da, da, malo na godišnji umor.”

Uvek imam taj prisan odnos sa spremačicama u zgradi, dan mi počne lepše kad malo proćaskamo. Danas je posebno lep dan, odlazim malo da se resetiram što kaže Ida Prestar. Moj predivni brat je ustao ranije da bi me odbacio na autobusku stanicu, i mahnuo mi. Ne, ne idem na more, idem kao poslušna građanka da dam doprinos srpskom turizmu. Vraćam se u Vrnjačku Banju na Love Festival koji je prošle godine bio toliko epohalan, da sada zbog naših doživljaja million puta prepričanih, Marko i ja vodimo turu od petnaestak Novobečejaca.

Kolena nam u ujednačenom ritmu udara sedište ispred, Nađa vadi muziku iz džepa, slušamo našu Mimi, i samo tad smo mirne i ćutimo.. “Prvo Borča, pa Beograd, pa Srbija, pa Balkan”. Naši visoki tonovi ne dozvoljavaju ljudima u busu da spavaju jer smo mi oni ljudi koji bi crkli da ne pričaju nešto. Nađa je čak ubeđena da bi joj bilo muka kada bi ćutala. Uzima telefon i piše tvit: “Ako čujete da su u autobusu za Vrnjačku Banju dve bombe, ne brinite to smo mi”.

NAKITA

 

Rešavamo ukrštene reči, kartamo karte, kartamo šaha. Na autobuskoj nas, umesto domaćina, dočekuje marica. Ekipa do nas koja čeka taksije je zaustavljena i moraju da daju svoje torbe na uvid. Iako nemamo ništa kod sebe, hvata nas blaga panika, kao kad si u vrtiću u redu za pregled vaški, pa te svrbi glava.

Uspevamo da pobegnemo od policije, i sedamo u taksi koji nas vodi kod naših domaćina. Domaćini su prijatelji mog ćaleta, dočekuju nas sa rečima: “Deco ajde malo da se osvežite” i umesto hladne vode iznose rakiju dobrodošlice. Posle rakije, domaćica, tetka Mira, (upisala sam je u telefonu kao Mira Banja.c) nam iznosi na sto sir, pohovane tikvice i paprike. U fazonu smo – jao pa ajde naješćemo se od ovoga ako je to to. Međutim, to je samo predjelo. Za njim stiže supa, piletina, tavče na gravče, i dezert. Sprdaju nas da mi Vojvođani jedemo mesa sa mesom, i da su zato odlučili da nam daju malo i povrća i sira, da nas zabune.

 

Vlažnom maramicom koju držim na ključnoj kosti lepim na sebe zlatnu tetovažu “Life is beautiful”. Meni mala, Nađi velika ista. U kosi nam je cveće, u rukama male čaše orahovog likera. Kotrljamo se niz brdo do japanskog vrta i kod fontane se svi nalazimo. Raspravljamo o tome da li Srbijanci za nas misle da smo Mađari, i dok čekamo rezultate utakmice Voša – Sampdorija, počinjemo da se nadmećemo ko više reči na mađarskom zna. Naravno pobednik je Marko jer on ide na časove za mađarski pasoš. Plan nam je da potvrdimo predrasude i uđemo na festival uz poklike RIA RIA HUNGARIA.

 

Ulazak na festival protiče prelepo, i dalje je moguće uneti malu flašicu rakije uz dobre veštine skrivanja. Ovo nam ne bi prošlo na Exitu, ali baš zato i više volimo Love Fest. Skroz je u fazonu srpskog snalaženja. Meštani kažu da možeš doći do obezbeđenja i zamoliti ih da te puste unutra, svakako ćeš ostaviti novca na tokenima dovoljno da se izgradi još tri olimpijska bazena. Jedino što nam je nedostajalo su česme sa vodom, odnosno oni valovi koje Exit ima. Nismo našli gde da peremo ruke i da se umivamo, a do stanja u kojem nam je ok da to radimo u jezercetu nismo stigli.

 

Kad smo kod vode, najlepši deo ove godine bilo je uvođenje H2O stejdža na velikom olimpijskom bazenu. Spavali smo malo i bio nam je neophodan detoks u vidu banjanja u bazenu. Zbog gužve i velike gume mog “omiljenog” dnevnog lista Blic, nije bilo moguće sad tu nešto preplivavati bazen, već samo se banjati. Bućkali smo se, gnjurali, prskali, šmekali, smejali, davili, i dobili lopte od sponzora. Sunce nas je mazilo po glavama, davalo vitamina D, a voda se vraćala u organizam. DJ-evi su se smenjivali, i stvarno je poseban osećaj biti ispred bine i u vodi. Oni  najborbeniji su direktno sa aftera dolazili na bazen pa je bilo dosta momaka u gaćama koje nisu kupaće, ali to je dalo posebnu čar ovim žurkama.

 

Što se tiče festivala noću, najlepše mi je bilo na Fire stejdžu koji je i ove godine iz sebe izbacivao vatru i imao izgled besne face kojom kao da govori: “Ne jenjavaj!”. I nismo. Svako veče do jutra! Najdivnije je bilo kada su ljudi iz organizcije isključili miks pult Zabieli i izneli mu rođendansku tortu, vrištali smo i oduševili se koliko i on sam. Bio to jedan od onih momenata kada slaviš život, ljubav, mladost, prolaznost vremena i sve lepo i ružno što ti se do tad desilo.

Momenat zbog kojeg ćemo se vratiti.

 

Chill Out stejdž smo obožavali zbog malog žutog fiće u kome su mnogi pokušali da spavaju, i cele te hipi atmosfere upotpunjene ležaljkama i plastovima sena. Novitet je bila i konstrukcija između Fire i Energy stejdževa. Piše na mapi da su u pitanju bile galerije i VIP zona, ali meni je izgledalo to kao oblak, pa smo ga kasnije tako i zvali zbog dima koji je ispuštao i tu se nalazili kad bi se pogubili. Ovi divni ljudi sa Vip stejdža neretko su bacali Hainiken jastuke dole među plebs, pa sam ja jedan uhvatila kao bidermajer, i nosila ga svuda za sobom. Poslednji put sam ga videla dok sam sa Vanjom jela paste naslonjena na ogradicu Džek Denijels stejdža. Tad sam poslednji put videla i moj prsten. Ubeđena sam da ono nije bio parmezan što sam posula po vreloj Agi pasti jer mi u glavi odzvanja rečenica jednog druga iz razreda: “Sinoć sam jeo drogu kašikom”.

Što se tiče Live stejdža, propustila sam sve nastupe na istom, jer sam to sve odslušala na Exitu i u nekom predhodnom životu. Jedino što sam čula sa ovog stejdža bila je simbolična himna ovog festivala Who See klapa – Đe se kupaš na kraju njihovog nastupa, i malo kasnije kada sam upala na neki after na kojem su puštali ovo:

 

Ako ste se razočarali što nema kao na tegli.rs opisa nastupa – klikni ovde.

Želje za sledeću godinu: -hoćemo disko autobuse do Banje sa klimom, valove sa vodom da ne jedemo hranu prljavih ruku i da se umivamo s vremena na vreme, hoćemo nastup Mimi Mercedez i Bombi, Florenc and the Machine na live stejdžu kad već Exit neće da je dovede, i detoks dan sa masažama i tretmanima vodom protiv reume.

Nemam šta da kritikujem više, svaka čast organizaciji ovog festivala, doći ćemo i dogodine u još većem broju, jer svaki Love Fest postane najbolji Love Fest ikad zbog plesa sa razrednom i drugarima iz klupe.

Dođite i vi na naš sledeći popravni u Avgustu!

 

.Angelina Popović.

 

fotografije preuzete sa fb stranice: https://www.facebook.com/LoveFestVB, Instagrama i Sašinog fotoaparata i zato hvaly svima.

One comment on “Najbolji Love Fest ikada!

  1. Pingback: 5 festivala koje morate posetiti ove godine! | Svilene bube

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: