Svilene bube

O kosi i malim majmunima

Uvek sam se pitala koliko vlasi kose ima na mojoj glavi. Koliko bi mi vremena trebalo da ih izbrojim? Kada bih krenula da čupkam jednu po jednu koliko bih svetlosnih godina sedela i ređala jednu pored druge? I šta bih onda sa njom? Stavila bih je u muzej kose da joj se dive.

Mogla bih i u cirkus da idem kao žena sa najviše kose i onda bi mali majmuni pleli od nje lijane i izvodili na njima akrobacije a ja bih sedela i smejala se jer majmuni su presmešne životinje. Ukrali bi nekom detetu sladoled i doneli meni jer sam ja njihova kraljica i božanstvo!

Moja kosa je teški kreten kad je leto. Danas sam pomislila da se ošišam na ćelavo. Mislim da valjda imam lep oblik glave. Doduše teško mi je napipati lobanju. Možda mi je teme pljosnato. Možda ipak ne treba na ćelavo. Možda stvarno nisam normalna.

Baba mi je rekla da je imala iste probleme kad je toplo. Gledala sam joj u kosu, prosedu, ali još veoma gustu. Sve ostalo je propalo osim očiju i kose. Ličim na nju kažu.

-Baba, vidi obrijala sam pola glave!

-Nema veze, meni si i tako lepa.

 

Da, pravi mi probleme, ali opet donela mi je i puno lepog.

Kada je hladno ne moram da nosim kapu, a kad nosim još je toplije.

Pletenica je debela kaooo… zglob četvorogodišnjeg deteta!

Rep kada vežem pa to ti je čudo! Moš ga obmotati oko dlana i povući onako šmekerski da ne boli. Da zabavi.

Na mojoj kosi mogu spavati dva lica, moje i gospodinovo.

Ko se budio kraj mene zna da je mora razgrnuti da bi našao oko i poljubio ga.

Kada sam usamljena i tužna ja pustim kosu pa mi se umota oko vrata i upije suze.

Kada ne želim nikoga da vidim samo je prebacim preko lica i NIŠTA se ne vidi!

 

Mogu da pravim od nje dobre brkove.

Za punđu mi ne treba krofna od sunđera.

Kada je pustim ne treba mi grudnjak.

Možda bi se mogle napraviti žice za gitaru od nekih, baš debelih, vlasi. Vrlo moguće. Svakako bi se moglo nešto na njima odsvirati jako tiho.

Mogu čak i drogu da unesem u njoj na festival. Nije da želim, ali mogu ako nekome baš treba.

Uuuuu, a kako je lepa od morske soli!

Kad se izravna pa zasija, pa seče po očima kad mlatim njome dok igram.

A počela je da sedi i čupkam ponekad te bele dlake. Možda budem skroz bela na dedu. Onda ću da nosim paž i mačkaste naočari i baš ću biti gospođa. Kao što se ova divlja sada slaže uz uske haljine i pada preko golih leđa tako će se ta slagati uz teget haljine na dugmiće do kolena i pletene korpe na bajsu.

Imamo svojih razmirica al’ smo u suštini skroz kul. Jako je oštra i suva i zla kad nije dobro raspoložena, ali ni ja nisam baš laka glava za podneti.  Prečesto je držim izlomljenu u repu i peglam je nekad i ne perem je mlekom divlje koze sa Tibeta nego koprivom. Ali na kraju niko nema ovakvu kosu i ni jedna kosa nema ovakvu mene.

Volite svoju kosu i vratiće vam tako što vam se neće u snu uvući u usta i udaviti vas. Plašim se malo toga…

 

.Aleksandra (ona čupava )Radić.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on August 6, 2015 by in Pričice iz života and tagged , , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: