Zaljubljena tinejdžerka!

Upoznali smo se pre  9 godina… Dugo su mi pričali o njemu. Baš je bio popularan i svi su želeli da ga upoznaju. Bila sam klinka, upisivala fakultet i čekala taj put u Novi Sad kako se samo čeka beg iz provincije kada si mlad. Sećam se tačno dana kada smo se upoznali. Kao da se zemlja tresla dok se sa zvučnika čula pesma „Carnival“ od Cardigans-a:

I will never know, cause you will never show,

Come on and love me now, come on and love me now…

Početak leta.

Sredina jula.

Kraj dana.

Sunce je padalo ispod Petrovaradinske tvrđave i svuda su letele sitne čestice prašine. Varadinski most kao da se ljuljao dok sam mu prilazila.

Prošla sam kroz kapiju i stavila ruku na usta, da se ne vidi kako mi je vilica pala dole.

Obukao se kao da je došao sa Vudstoka. Kao neki hipik. Stranac. Ne znam. Bio je skroz drugačiji od svega što sam do tad videla. Oko nas je bilo puno ljudi, rekao mi je da ih sve zna i da su to njegovi gosti. Ništa nije lagao. Nije lagao ni kada je rekao da će biti mnogo lepši kada dođem naredne godine. Zaljubila sam se kao onaj bik u crtanom filmu koji po ceo dan miriše cveće na proplanku. Maštala o njemu preko zime i radovala mu se celo proleće.

Svake godine je bio sve zanimljiviji. Snažniji. Pametniji. Trudila sam se da ga zadivim onako devojački, kratkim šorcevima, cvećem u kosi i šarenom šminkom. I ove godine mesecima unapred smišljam šta da obučem za naš susret. Već sam nabavila crvenu haljinu koja pravi savršeni krug kada se vrtim.

Te ljubavi iz mladosti se izgleda nikad ne zaborave, i danas imam isti onaj osećaj u stomaku nedeljama pre nego što odem na tvrđavu i vidim ga. Ne mogu da dočekam da bacimo gaće na binu omiljenom bendu ili da u travi na brdašcetu legnemo i gledamo zvezde. Kad prođemo pored stranaca da im se nasmešimo i pošaljemo im poljubac. Da jedemo pomfrit sa kečapom i majonezom. Od prolaznika umesto upaljača tražimo da nam daju po žvaku i pravimo velike balone. Da me neko u gužvi polije pivom ili ustupi mesto u redu za wc. Da se ljubimo u prašini, a posle jedemo hladne lubenice za doručak.

This slideshow requires JavaScript.

Ono što je nekim ljudima Božić ili Nova godina to je meni drugi vikend jula. Tada vidim sve one ljude koje volim. Upoznam nove ljude koje počnem da volim i ponovo zavolim one koje sam nekada volela. Tada je Novi Sad najlepši. Tada vidim njega… Moj Exit festival.

.Angelina Popović.

Advertisements

2 Comments Add yours

  1. Diiiiivno! Znam taj osecaj! 😀

    1. svilenebube kaže:

      Jezi se koza od pomisli 😀

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s