Svilene bube

Od Srbije do Šangaja sa Dejanom Josimovićem! 蚕

Sa Vama se danas spremamo za Kinesku novu godinu (godinu ovce!), ali ne uz Kebin hit na kineskom, nego  uz intervju sa uspešnim, mladim modelom iz Srbije, koji je na pravom putu da postane modna ikona savremene kineske modne scene!

Dejan Josimović je odličan primer dečka koji je na vreme postao svestan svojih kvaliteta, i uhvatio priliku koja mu je ponuđena. Iz  malog banatskog grada od oko deset hiljada stanovnika u kojem svako zna svačiji pokret i misao, on je  morao da se preseli u gradove koji broje preko 25 miliona stanovnika, i u kojima ne poznaje apsolutno nikoga. Shvatio je svoje putovanje kao izazov i uživao u svakoj kulturnoj razlici koju je iskusio. Kao model, proputovao je velike kineske gradove, radio sa njihovim najpoznatijim dizajnerima i učestvovao u velikim reklamnim kampanjama za firme kao što su Sony i Samsung. 

Dejana smo uspele da ubedimo da uradimo intervju dok je bio na kratkom odmoru u Srbiji, i zahvaljujemo mu se ovom prilikom na izdvojenom vremenu koje nam je posvetio, kao i na fotografijama koje je podelio sa nama.

Da li se sećaš koji momenat u tvom životu je bio presudan da odlučiš da se baviš modelingom?

Sećam se da sam kao đak u osnovnoj školi uvek odudarao od okoline, uvek sam bio neko ko eksperimentiše, pa su me zbog toga i nazvali, pežorativno ili ne – maneken.  Iz nekog inata ja sam to stavio kao svoje ime na fejsu i tu mi se posle mnogo komplimenata javila i ideja da se oprobam u svetu modelinga. Sa 16 godina sam se prijavio na kasting u jednoj novosadskoj agenciji, odradio fotografije, ali smo sačekali jer sam bio premlad. Tek dve godine nakon toga sam otišao u Kinu u koju sam se zaljubio pa joj se sad stalno vraćam.

Ispričaj nam ukratko koje si reklamne kampanje i revije radio, šta je u tvom portfoliju?

Što se tiče Srbije, radio sam kampanju za Exit festival 2013. godine, zatim par tinejdž časopisa (Bravo) i jednu reviju na BAFE-u. Osim Srbije jedino sam u  Kini radio: dve nedelje mode u Pekingu (jedan od dizajnera je bio  Issey Miyake koji je jedan od najpoznatijih japanskih modnih dizajnera), revije za Lenovo, Sony i Samsung. Tamo sam takođe odradio editorijale za dva magazina, jedan u Pekingu i jedan u Šangaju, gde sam radio i reklamu za najpoznatije kinesko pivo.

 

Gde si do sada putovao zahvaljujući modi?

Prva destinacija  bio je Peking. Ta tri meseca su u isto vreme i najlepši i najgori period u mom životu. Kao dete koje je odraslo na internetu, morao sam da pazim šta ću objavljivati, kako ću se postaviti prema ljudima, i tada sam shvatio ko su mi pravi prijatelji. Upoznao sam više ljudi u ta tri meseca nego u Srbiji za 18 godina i to me je navelo na prinudno odrastanje, promenilo mi pogled na svet. Došlo je vreme da se ide i kući, a ja nažalost nisam našao vremena da vidim neke od najlepših lokacija u Pekingu kao što je npr. Kineski zid pa sam znao da se moram tamo vratiti. Nakon toga sam otišao u Šangaj koji je isti kao Peking, ali i potpuno različit. Taj grad ima dušu tešku 24 miliona ljudi. Moja ljubav prema Kini je samo ojačala u Šangaju, a nažalost,  glupost mog prvog putovanja se ponovila i opet grad nisam obišao onako kako sam planirao. Nisam imao vremena, pa sam obećao sebi da ću sledeći put posvetiti više vremena lutanju ulicama i istraživanju grada.

Četiri puta sam bio i u Hong Kongu, uglavnom zbog vize i papira, ali sam kad se sve sabere proveo dve divne nedelje u Asian New York-u, kako ga ljudi nazivaju. Imao sam priliku da hodam ulicama iz filmova, najpoznatijom azijskom lukom, da posetim neke od prelepih plaža Hong Konga i da se okupam u moru krajem novembra, što mi je bilo nezamislivo do tad.

10998291_879612148757934_1087226105_o

 

Dejan kaže da modeling u Srbiji zapravo i ne postoji, da se kastinzi rade na sumnjiv način, a agencija koja ga je poslala u Kinu čak je ignorisala njegove primedbe na uslove u kojima se našao. Srećom problema u Kini nije imao, i nije osoba koja sebe dovodi u takve situacije, ali je za svaki slučaj odlučio da sarađuje sa agencijom iz Hrvatske za koju smatra da ima više standarde i bolju poslovnu etiku.

Kratko se osvrnuo i na činjenicu da našim modelima u inostranstvu, odnosno onima koje je on sreo, nije strano da ponude svoje telo za neki posao, te je izbegavao druženje sa njima jer ga lično vređa to što se tamo zbog njih stiče slika da smo svi sa Balkana takvi. Istakao je da ne želi da morališe i da ih kritikuje zbog toga, već da ne želi da se takva slika stvori i o njemu samom.

U kojim momentima je teško biti model, a u kom delu svog posla najviše uživaš?

Voli ono sto radiš i nikada nećeš raditi u životu!” Tako je sa mnom, uvek radim samo ono što želim, a to je trenutno modeling i verujem da ću se time baviti još dugo. Posao kao posao mi nije težak a najviše uživam u upoznavanju ljudi. Upoznao sam hiljade i hiljade ljudi iz različitih zemalja, jeo njihova jela, pričao njihovim jezikom, voleo ih iskreno, a onda se sve to završi jer dođe vreme da se putuje dalje. Svako krene na svoju stranu, i tada moraš svom najboljem prijatelju, sa kojim si bio 24 sata i sedam dana nedeljno, da kazeš: “Zbogom, vidimo se, možda, negde i nekad”.  Scene iz Titanika non-stop! Jer sve vreme upoznaješ ljude, a sve vreme ih gubiš. Lepo i ružno u isto vreme.

Da li si zaljubljenik u modu, i na koji način se obaveštavaš o tome šta je moderno?

Nemam previše vremena da gledam sve revije sa nedelja mode po svetu, ali često idem u window shopping i tako vidim šta je aktuelno. Čitam dosta časopisa, pratim modne blogere i slično. Volim da isprobavam stvari, pa tako na svakom poslu naučim nešto novo, probam nešto novo i dobijam želju da kupim nešto što do sada nisam imao u garderoberu.

Da li imaš omiljenog dizajnera?

Nemam, ne sviđa mi se baš toliko visoka moda. Volim sve sto je dobrog kroja, odeća koja prati liniju tela, i bitno mi je da nije print iako je to moderno danas. Više volim običnu belu majicu i crne pantalone, nego bilo šta drugo.

Za  koga bi voleo da radiš, šta bi voleo da reklamiraš?

Ja sam ljubitelj tehnologije, tako da bih voleo da odradim nekoliko kampanja za nešto od tehnologije i verujem da će se to desiti jer imam lice koje je interesantno tim kompanijama. Takođe, kad su dizajneri u pitanju, voleo bih da radim za Armani. Reklame za proizvode za kosu me privlače, jer volim svoju kosu.

197738_545994518786367_210814900_n

 

Pričaj nam o Kini, šta je za tebe predstavljao najveći kultruni šok, po čemu se razlikujemo a po čemu smo isti?

Sećam se jedne scene, ustao sam u 7 ujutru jer su mi tada počinjali kastinzi, sedim u automobilu i na svim mogućim jezicima pričam sa svojim vozačem. Narednih deset sati smo se mi vozali i na putu ka svome stanu, premoren, neraspoložen, gladan, pogledam kroz prozor gde vidim nekoliko hiljada automobila, neopisiva gužva u saobraćaju. Vidim jednu ženu koja vozi neku skalameriju – neku vrsta motora sa tri točka i zadnjim delom u obliku pikap kamiona. Žena sa ogromnim osmehom na +50 stepeni i tonom stvari na zadnjem delu te mašine. Iako nema šanse da je čujem jer mi nije blizu, njen smeh dopire do mene. Pozitivna energija, zadovoljstvo. Moj vozač je budan duže nego ja, pod većim je pritiskom, a smeje se i on. To je nešto što me je promenilo potpuno i tu sam naučio da budem smireniji, opušteniji i da još više uživam u životu. Što se tiče kulturnih šokova to je da su prljavi, deca mogu nuždu vršiti gde god žele, ljudi spavaju gde god imaju šanse za spustiti glavu, nemoguće je naći hleb ili jogurt a da nije slatkog ukusa, a u prodavnicama ima svega, od krokodila, do crne piletine, ali nemaju pavlaku i tako neke slične stvari na koje sam tamo morao da zaboravim.

 

Koja mesta i gradovi su na tebe ostavili najveći utisak?

Mesto u kojem sam odrastao je na mene ostavilo najveći utisak. Novi Bečej me je naučio kako nikada ne želim da se ponašam, kako ne želim da razmišljam. Što se tiče pozitivnog, to je definitivno Šangaj. Grad gde se ne staje, koji živi, gde ima stvari koje su stare nekoliko hiljada godina, a ima i stvari koje su kao vanzemaljske. Šangaj je za sada moja ljubav, jedva čekam da se vratim… a nakon tri meseca moraću opet naći novu ljubav, novi grad…

Jedno pitanje koje nam je poslala tvoja mama. Da li jedeš kuvano kada si u Kini? Gde se hraniš?

Hahahaha kao sto rekoh, odrastao sam brzo. Jednom sam ustao sam oko 8 ujutro, završio kastinge oko 3, stavio ručak da se kuva, izvadio veš iz veš mašine i raširio ga, počeo da peglam prethodno osušen veš. Kada sam završavao ručak nisam imao snage da se spremim za izlazak sa starom prijateljicom, i tada sam nazvao mamu samo da joj kažem: “Svaka ti čast! Ne znam kako ovo uspevaš celog života”. Polako učim sve više jela da pripremim, a veoma često idem i u razne restorane. Otprilike doručkujem u Starbaksu, ručak skuvam, a večeram u nekom restoranu.

Da li osećaš nostalgiju kada si kilometrima udaljen od porodice i najbližih prijatelja? Šta ti najviše fali? Slušaš li narodnjake kao pravi gastarbajteri?

Volim svoju porodicu i prijatelje, ali nisam nostalgičan. Nažalost nikada svoj grad, Novi Bečej, nisam shvatao kao svoj dom, tako da mi dom ne nedostaje. Naravno, voleo bih da su ljudi koje volim sa mnom, ali to onda ne bi bilo isto, ne bih osetio tu čar modelinga. Stičem nove prijatelje, a stari i porodica će biti tu kada se vratim. Fali mi tatina kuhinja, on me je naučio da skuvam mnoga jela. Narodnjake ne slušam, ali uvek ih pevam kada se sretnem sa nekim ko je sa Balkana, više karikiramo i pravimo parodiju. Čak bih radije pustio pesmu na kineskom nego na srpskom.

Sa nama je još podelio da je ovo njegova omiljena pesma, i apsolutni hit u Kini (Deja nam je preveo da se radi o ljubavnoj pesmi koja se zove “Ti si moja mala zelena jabuka”):

 

Kakav je noćni provod u Kini? Šta oni slušaju, šta piju, koliko troše na izlaske?

Kinezi su ogromni zaljubljenici u Ameriku i sve što Amerika radi. U klubovima nastupaju samo najveće zvezde i najbolji didžejevi: Eli Golding, Martin Garix, Dejvid Geta, Aleso, Džastin Biber… Kupio sam kartu za Ed Šarina, on u martu nastupa u Šangaju. Kineske muzike u klubovima nema. Što se tiče izlazaka, postoje stolovi za modele i tamo nam je sve besplatno, izlaziš kojim god danima hoćeš i to mi se sviđa jer kada izađem opustim se i ne razmisljam previše – samo pevam! Ja nisam osoba koja pije, tako da su mene zvali Deja Sok od narandže jer sam to samo i pio. Cene pića su visoke, i znam da sam jednom slučajno pogledao cenovnik i sve je koštalo oko hiljadu dinara. Najskuplji restoran koji sam posetio je bio na vrhu jedne zgrade u Šangaju, u kom čaša soka od narandže košta oko 700 dinara plus usluga koja je iste te cene. Viđao sam bogate Kineze koji troše enorman novac na pića, do nekoliko hiljada evra za separe i slično, što je po mom mišljenju preterano.

 

Šta misliš o njihovoj modi? Da li si eksperimentisao i kupovao nešto od njihove odeće? Šta to oni nose što nama ne pada na pamet da obučemo?

Obožavao sam da idem u kupovinu, ali nažalost sve njihovo što sam kupio sam izgubio seleći se iz mesta u mesto. Imaju čudnih stvari i mislim da su oni gospodari kiča. Lepa Brena bi im zavidela ili bi se tamo osećala kao kod kuće. U stanju su da se obuku skroz u zlatno, sa srebrnom kravatom i zelenim patikama ili slično. Meni je to skroz simpatično i smešno, jer oni su takvi, umeju to nekako da iznesu, tako da ne mogu da ih osuđujem ili da im se rugam.

Dejan je izdvojio par svojih fotografija kojima je uspeo da dočara svu simpatičnost kineske mode.

 

Za kraj nam preporuči film po tvom ukusu, šta da slušamo dok čitamo intervju sa tobom i kako da ulepšamo sebi ove tmurne dane februara?

Što se tiče filmova volim različite žanrove, imam dve ličnosti u sebi, obožavam one na koje mogu da se isplačem (Big Hero 6, TMNT i Origins) a onda nakon toga gledam horor (npr Jessabelle). Jak utisak na mene je ostavio film Imitation game, a jedva čekam da pogledam 50 nijansi sive jer sam bio očaran knjigom. Preporuka za feburar je da volontirate bar jedan dan, pozovete najboljeg druga ili drugaricu i zajedno odgledate Hari Potera ili pročitate knjigu “Avanture nevaljale devojčice” M. Ljosa. Od muzike preporučujem Zhu – Faded, to slušam non-stop.

 

 

.Angelina Popović.

4 comments on “Od Srbije do Šangaja sa Dejanom Josimovićem! 蚕

  1. aleksandranm
    February 18, 2015

    intervju je divan. apsolutno

  2. Jana
    February 18, 2015

    Za Deju smo znali da je super, sad znamo da ste i vi! Sjajan tekst!🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on February 18, 2015 by in Ćućorenje o životu and tagged , , , , , , , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: