Svilene bube

Otvori prozor

Automatska brava je ispustila onaj “klik” dok se on okretao da zakači sigurnosni pojas. Uhvatila je konturu njegovog profila zatamnjenog od senke. Iako je inače volela da sedi kraj njega, ovaj put je odabrala zadnje sedište. Želela je da se zavali u njegovoj senci i da mašta.

“Idemo starom putanjom ovaj put”, rekao je sa osmehom na licu. Bio je to duži put, onaj sa truckavim delom preko stare kaldrme u Radničkoj, kojim jako dugo nisu išli. Već nedeljama bi kretali u poslednjem trenutku i onda bi se molila bogovima da uhvate zelene talase na bulevarima. Naravno da baš tada nisu, ali nije joj teško padalo, volela je da gleda kroz prozor na raskrsnicama i šmeka stanovnike svoga grada. Da vidi da li je ona gospođa kod pothodnika napokon uspela da stigne na vreme na svoj autobus i da li je onaj mali na Bulevaru pokupio paket iza svog psa.

Danas joj se nije gledalo kroz prozor. Legla je na zadnje sedište i spustila sunčane naočare. Toliko se bila odomaćila u tom autu da mu je poznavala svaki pregib i mrvu na podu.

“Šta ćemo danas da slušamo?”, pitao je dok su hvatali zalet. “Čekaj da smislim.” Vozilo joj se u tišini, ali je znala da on to nije voleo, nije voleo zvuk motora koji trucka po drumu, kako čudno. “Uuu, znam”, uzdigla se i počela da pretura po torbi, “ utakni ovo”. Dok je stavljao USB u radio lagano je opet legla. “Peta stvar.”

 

Sa prvim tonovima vratila se u letnje dane od pre par godina. Ni tada nije sedela na suvozačevom mestu, ali ne zato što nije htela već je bila premala. Zato bi uvek spuštala onaj naslon za ruke u sredini i sedala na njega. Iako njena glava nije dodirivala krov, kao njegova, volela je da se takmiči. Vozali su se svako jutro pre početka radnog vremena, uvek dužim putem jer su oboje voleli da seku vazduh rukom proturenom kroz okna prozora. Oni su se vozali u tišini, muzika je bila ta koja je govorila, samo bi povremeno bacilli pogled jedno na drugo isplaženih jezika. Od toga se sastojala čitava njihova azbuka.

Brzo bi stigli do babine kuće i to bi bio kraj putovanja. Naravno da je volela da bude kod babe i dede, ali za mrvu više je volela da bude s njim u kolima. “ U 4 kao i do sada, i budi dobra i slušaj babu, šta će jadna kad je stara”. “Znaaam”, rekla je dok ga je ljubila u obraz i otrčala da se poigra sa komšijskim kerovima.

.

 

“Oj spavalice stigli smo”, rekao joj je dok je lagano drmusao preko sedišta. “Huh, šta? Gde? Jao opet kasnim!”, iskočila je iz auta polu raščupana i potrčala. Zastala je posle pet koraka i okrenula se. Još je bio tu i smejao joj se s druge strane otvorenog prozora. Dotrčala je nazad i poljubila ga.

“Budi dobra.”

“Znaaam.”

 

.Jelena Kikić.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on February 5, 2015 by in Kada Bube sanjaju.., Pričice iz života and tagged , , , , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: