Svilene bube

Leto u gradu

 

Prvi griz Rumenka. Zubi se zalede i usne zabride od hladnoće. Rumenko se ne liže, on se topi kada ga stisnete usnama i slast se širi po jeziku. Osećam kako mi se organi raduju kada jagodasta tečnost krene svojim putem kroz sistem za varenje. Krv se uzburka i na par sekundi ceo organizam je hipi festival.

 

U mom gradu, evo već neko vreme, mirišu lipe. Toliko je lipa u gradu da ne treba štedeti njihov miris. Pronašla sam u tašni dva lista juče, mislim da mi ih je neko poklonio za vikend, ali nisu više mirisali pa sam ih ostavila u pepeljari. Sećam se da je baba brala listove lipe i držala ih celo leto na stolnjaku u spavaćoj sobi. Čaj od lipe nikada nisam volela, ali zato nana… jednog dana imaću vrt nane.

Napravili su pre par godina taj neki novi bulevar između svega i Novog Naselja, nisam nikada sigurna kako se zapravo zove. Sve što znam o ovom bulevaru je da kada se voziš biciklom sa desne strane, miriše trava i kako zađeš pored žbuna pirne vetar pa olakša vrelinu upaljenog asfalta. Najlepše je posle 8 uveče, kada je sunce već posustalo.

Kejom treba prošetati. Od košarkaškog terena pa sve do drugog ulaza na Štrand. Ne toliko zbog reke i svežeg vazduha, koliko zbog lepih dečaka. Najduže treba ostati tu kod basketanera, jer… zna se zašto. Ko voli ima i ovih što trčkaju, biciklista, roleraša, onih na otvorenoj teretani što rade propadanja, a tek veslača! I veslače treba duže gledati jer kretanje vode dobro utiče na psihu. Na kraju ući na Štrand, popiti pivo na ležaljci i nagledati se trbušnjaka. Posle ove šetnje lepše ćete spavati.

Prosečna hrana i veoma loša nes kafa, ali atmosfera nigde lepša. Tamo nikada nije pretoplo, u hladu platana i opasan debelim zidovima okolnih zgrada Gusan je utočište već godinama. Kokice i pivo, kockaste mušeme, uvek pune crnih tačkica koje padaju sa krošnji, i lampice koje daju šmek neke Južne Amerike čine ovu kafanu omiljenom u celom gradu pa i šire.

Leti najlakše ustanem iz kreveta, što zbog vrućine u potkrovlju i sunca koje mi kroz mali prozor zapali stopala, što zbog neizdrža da izađem napolje. Tada se najlakše i obučem, veliki izbor odeće koju godinama manijakalno skupljam u ormanu mi olakšava izbor, a zbog sladoledastih boja me često pitaju da li sam se zaljubila. Odmahnem rukom, kažem pa da, a mislim se šta te briga, to je između mene, haljine i leta, nije tvoja stvar.

I eto, kada se bolje razmisli nije ni ovo leto u gradu tako loše, sa pravim ljudima, dobrom muzikom i zanesenošću uživamo u omiljenom delu godine.

 

 

.Sanja Radić.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on June 11, 2014 by in Muzika, film i uživancija and tagged , , , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: