Svilene bube

Put

 

„Pakuj se, vodim te u Portugal na mesec dana.“

„Ali, znamo se tek mesec dana. Nismo se još ni poljubili. Šta ako se smorimo posle dva dana ili čak pre avionskog transfera?“

„Ništa. Ostaviću te onda u Cirihu, pa se snađi. Ja idem, za Lisabon, a ti vidi hoćeš li početi da se pakuješ odmah ili ćeš trčati na avion u petak.“

Kada ga je videla prvi put, imao je na sebi belu raskopčanu košulju, bermude i slamnati šešir. U centru grada, ispred trafike sa štampom, kupovao je dnevne novine. Kasnije je saznala da poslednjih 10 godina svaki dan kupuje druge novine, pa vrti u krug. Kada ga već lažu, neka ga lažu različiti. Ne baca ih nego nosi na reciklažu, to je naučio u Portugalu. U Portugalu postoje veliki kontejneri, visine oko 2m, u koje ubacuješ papir, plastiku, staklo i ostali otpad. Poseban je osećaj kada ubaciš staklenu flašu, kao neki sputani sevdah, kada se srča rasprši po zidovima kontejnera.

No, ovako je tekao razgovor ispred trafike: „Četvrtak je, danas čitam Novosti. Naplatite mi Novosti.“

Prodavac je pružio kusur, rekao mu da se zakopča jer nije u Herceg Novom i nije Vlado Georgijev. Ovaj je samo odmahnuo rukom i okrenuo se bacivši pogled samo na njena stopala u onim ružnim letnjim, heklanim čizmama. Kasnije je saznao da je prespavala kod drugarice i nije baš mogla do trafike u srebrnim sandalama na štiklu, ujutro u 10, pa je uzela njene skupljačice gradske prašine.

Kada je videla da nema časopisa Moj stan, krenula je nazad ka stanu i usput ga opet primetila. Imao je krive noge, ali onako u O, lepo krive, taman krive, da izgledaju lepo u užim farmericama. Prestigla ga je negde kod muzičke škole i pošto je bila pomalo luda, a možda i dalje pripita od sinoćnog vina, obratila mu se sa nekog izrazito glupom rečenicom u fazonu: „Izgledaš kao neko ko bi trebao da šeta psa, Džek Rasela npr.“

Tog dana kada su se upoznali bio je 11. jun, na trgu su pripremali binu za Queens of The Stone Age, a ona je bila jedan dan starija nego juče.

Od tog dana prošao je čitav mesec, on i dalje nije imao psa, ali je imao nju, koja je imala karakter psa. Umiljata i živahna, nagla i blesava. Još se nisu bili poljubili.

I zaista, 18. jula krenuli su za Portugal, stigli do Ciriha i posvađali se. Prvi put su se tada posvađali, oko gluposti naravno. Prvi put su se tog dana i poljubili, na stepenicama za ukrcavanje u avion.

Ljubili su se i prepirali još mnogo godina nakon toga.

Image

 

 

.Aleksandra Radić.

 

 

One comment on “Put

  1. Pingback: Čitajte nas na plaži ili u kancelariji dok se pretvarate da radite. Top pet priča iz ormara Svilenih Buba! | Svilene bube

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on March 13, 2014 by in Kada Bube sanjaju.., Pričice iz života and tagged , , , , , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: