Zašto bih ja gubila vreme na to?

 

Danas se moja osmogodišnja sestra vratila iz škole sa crvenom trojkom na radu iz likovnog. Onako velikom, napisanom preko pola papira, debelim markerom. Većom od nje i mene zajedno, pa još ubacite i ćaletov stomak u jednačinu čisto da naglasite dramu.

U porodici brilijantnih genija kojima je hobi da prave Ajfelov toranj od čioda i u slobodno vreme se bore protiv zločina i kriminala, mogu reći da je ovaj događaj doživljen kao popriličan šok. Ja sam nemo stajala sa TIM papirom u ruci, ćale je morao da prisedne, keva krnula jedan Persen da smiri živce, a dotični „dobar“ likovnjak je nonšalantno otišao u sobu i upalio TV, stress free.

Kad smo uspeli da se sakupimo izvećano je da ću ja biti ta koja će da obavi razgovor pa su me poslali u njenu sobu.

Nakon što sam stajala na vratima i čekala da se završi epizoda Maša i vuk, ili Maša i medved ili koja god divlja životinja,  jer ne daj Bože da se prekine radnja jednog ovako vrednog dela kinematografije, mirno je ugasila TV spustila daljinac i pogledala me. Pritom, crtani je na ruskom for Godes sake! Ne znam u kom trenutku u životu je uspela ruski da nauči. Imala sam osećaj kao da treba sa Mojsisem samim da pričam, da mu kažem da ipak nije trebalo da prevodi masu preko pustinje. Na pitanje „Pa kako zaboga 3 iz likovnog?“, usledio je ovaj odgovor :

„ Ma, imali smo da sečemo neke papiriće, bele obične, u trake. Da ih isečemo i da vežbamo da pletemo njima, zamisli VEŽBAMO. Ne da uzmemo odmah lepo papire u boji i napravimo nešto lepo nego samo da VEŽBAMO. Šta ja da vežbam? Zamisli da izgubim 45 minuta seckajući te neke bele papire, pa sam samo isekla nešto i isplela za 10 min i onda sam crtala nešto drugo. Šta da gubim vreme?“

Na ovakav odgovor samo sam spustila glavu i izašla. Stvarno, šta dete ima da gubi vreme. Znate ono što kažu „Tri put meri, jednom seci“. Nikada se toga nisam pridržavala. Pokušaj, pa šta bude. Možda uspeš, a ako ne pokušaćeš opet ili ćeš shvatiti da je generalno sve bilo gubljenje vremena. Odluči odmah pa šta bude, jedan je život, nemamo vremena za tu neko merenje i vežbanje, ovako su dani slađi i greške zanimljivije. Jednom pokušaj pa ako ti se ne svidi nacrtaj nešto drugo, nekog drugog ili odustani i kupi sladoled.

Ne znam kada su se uloge promenile i kada su deca odrasla, a odrasli postali deca, ili je to možda slučaj samo sa ovom mojom malom koja živi brzo i nema vremena za tako trivijalne stvari. Ali u nečemu definitivno jeste u pravu. Previše vremena gubimo na razmišljanje, odseci pa šta bude, a ako ne bude valjalo uvek su tu Maša i njen vuk, samo upalite TV i ispraznite mozak.

Sutra će ionako nove probleme doneti vetar.

 

.Jelena Kikić.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.