Svilene bube

Zašto bih ja gubila vreme na to?

 

Danas se moja osmogodišnja sestra vratila iz škole sa crvenom trojkom na radu iz likovnog. Onako velikom, napisanom preko pola papira, debelim markerom. Većom od nje i mene zajedno, pa još ubacite i ćaletov stomak u jednačinu čisto da naglasite dramu.

U porodici brilijantnih genija kojima je hobi da prave Ajfelov toranj od čioda i u slobodno vreme se bore protiv zločina i kriminala, mogu reći da je ovaj događaj doživljen kao popriličan šok. Ja sam nemo stajala sa TIM papirom u ruci, ćale je morao da prisedne, keva krnula jedan Persen da smiri živce, a dotični „dobar“ likovnjak je nonšalantno otišao u sobu i upalio TV, stress free.

Kad smo uspeli da se sakupimo izvećano je da ću ja biti ta koja će da obavi razgovor pa su me poslali u njenu sobu.

Nakon što sam stajala na vratima i čekala da se završi epizoda Maša i vuk, ili Maša i medved ili koja god divlja životinja,  jer ne daj Bože da se prekine radnja jednog ovako vrednog dela kinematografije, mirno je ugasila TV spustila daljinac i pogledala me. Pritom, crtani je na ruskom for Godes sake! Ne znam u kom trenutku u životu je uspela ruski da nauči. Imala sam osećaj kao da treba sa Mojsisem samim da pričam, da mu kažem da ipak nije trebalo da prevodi masu preko pustinje. Na pitanje „Pa kako zaboga 3 iz likovnog?“, usledio je ovaj odgovor :

„ Ma, imali smo da sečemo neke papiriće, bele obične, u trake. Da ih isečemo i da vežbamo da pletemo njima, zamisli VEŽBAMO. Ne da uzmemo odmah lepo papire u boji i napravimo nešto lepo nego samo da VEŽBAMO. Šta ja da vežbam? Zamisli da izgubim 45 minuta seckajući te neke bele papire, pa sam samo isekla nešto i isplela za 10 min i onda sam crtala nešto drugo. Šta da gubim vreme?“

Na ovakav odgovor samo sam spustila glavu i izašla. Stvarno, šta dete ima da gubi vreme. Znate ono što kažu „Tri put meri, jednom seci“. Nikada se toga nisam pridržavala. Pokušaj, pa šta bude. Možda uspeš, a ako ne pokušaćeš opet ili ćeš shvatiti da je generalno sve bilo gubljenje vremena. Odluči odmah pa šta bude, jedan je život, nemamo vremena za tu neko merenje i vežbanje, ovako su dani slađi i greške zanimljivije. Jednom pokušaj pa ako ti se ne svidi nacrtaj nešto drugo, nekog drugog ili odustani i kupi sladoled.

Ne znam kada su se uloge promenile i kada su deca odrasla, a odrasli postali deca, ili je to možda slučaj samo sa ovom mojom malom koja živi brzo i nema vremena za tako trivijalne stvari. Ali u nečemu definitivno jeste u pravu. Previše vremena gubimo na razmišljanje, odseci pa šta bude, a ako ne bude valjalo uvek su tu Maša i njen vuk, samo upalite TV i ispraznite mozak.

Sutra će ionako nove probleme doneti vetar.

 

.Jelena Kikić.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on February 11, 2014 by in Pričice iz života and tagged , , , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: