Svilene bube

U nekom budućem životu

 

Slušala je Noru Džons i igrala se svojim plavim, nikad farbanim loknama. Pre par dana je napunila 20 godina, a osećala se kao da iza sebe ima ceo život. Jednom joj je neka baba gatara rekla da je u prošlom životu bila muškarac, i to ne bilo koji nego jedan od grobara koji su iskopali mesto za Titov kovčeg. Jeste baš! Uvek je mislila da je za tu neviđenu glupost zaslužna opšta histerija i zaluđenost Brozovim likom u Jugoslovena. Mada, možda bi to što je bila grobar u prošlom životu objasnilo njen osećaj da je stara. Ti ljudi kroz svoje ruke propuste mnoge živote pa se u njima nakupe i saberu sve te godine koje su umrli preturili preko glave… možda…

No, nebitno. U ovom životu je bila za sad ništa specijalno, ćerka, sestra, učenica, jednom prilikom čak i konobarica, dve nedelje nečija devojka, a uglavnom „Ona Perina mala“. Pera je bio njen deda, a ujedno i najbolji šahista u kraju. Pera je prestao da bude deda i šahista pre par dana. Pre istih par dana kada je bio i njen 20. rođendan. Kada se ona rodila deda se napio najviše od svih, pričaju da je sišao u podrum po još rakije, pa su ga tamo i našli nakon par sati kako spava s osmehom na licu. Kada je deda umro ona se napila najviše od svih, seća se da je otišla u podrum po dedinu rakiju i ostala tamo dok suze nije zamenio osmeh, dok nije shvatila da treba da bude srećna što je imala takvog dedu.

Ležala je tako na krevetu, gledala u plafon i smeškala se, nakon nekog vremena je zaspala. Sanjala je kako hoda ulicom, prašnjavim putem pored kog su procvetali cvetovi kamilice. Sa leve strane lomila se reka, preskakala poneki kamen i odlazila ravnicom ko zna gde. Sa desne strane kuće, visoke kapije i tanka stabla breza. Spustila je pogled ka dole i videla muške cipele, bele od prašine i ispucale od hodanja. Pogledala je u šake, tamne od sunca i ožarene koprivom. Imala je vreću iz koje je virilo cveće kamilice. Taj miris joj je bio poznat. Ušla je u jedno od tih dvorišta, dočekala ju je mačka, siva, debela, uvijala joj se oko nogu i ostavljala tragove dlaka na crnim pantalonama. Došla je do drvenog stola i rasula cveće iz torbe, probrala ga tankim prstima i ostavila suncu da ga prži. Ušla je u kuću i umila se, kada se pogledala u ogledalo nije videla svoj lik, nije videla ničiji lik, samo stari krevet iza sebe i prozor sa požutelom zavesom. Skinula je prljavu odeću i legla, osetila je olakšanje, ali i trnce u nogama. Osetila je kako joj se telo opušta i kako joj glava uranja u mekani jastuk od perja. Čula je poznatu melodiju.

Otvorila je oči, ali pred njom nije više bila žuta zavesa i stari drveni ram kreveta, bila je u svojoj sobi. Bila je budna, a sa zvučnika je i dalje dopirala ista pesma. Svega dva minuta je trajao taj život koji je usnula. Možda je ipak u prošlom životu bila travar, sakupljač kamilice ili seoski vrač. Više joj se sviđalo to nego ideja da je bila grobljanski radnik.

Obukla se na brzinu i izjurila napolje. Trebao joj je svež vazduh. Bila je jesen i sipila je kišica, nije imala kišobran. Pomislila je: „Šta sad, neka pokisnem, možda ću u sledećem životu biti cvet u pustinji. Trebaće mi zalihe vode.“

 

.Aleksandra Radić.

 

 

One comment on “U nekom budućem životu

  1. Pingback: Čitajte nas na plaži ili u kancelariji dok se pretvarate da radite. Top pet priča iz ormara Svilenih Buba! | Svilene bube

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on November 16, 2013 by in Kada Bube sanjaju.., Pričice iz života and tagged , , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: