Svilene bube

Anđeoska Buba u Svilenim bubama

 

Uvek su mi posebno bile simpatične te osobe koje kada se smeju imaju male rupice na obrazima. Kada sam je prvi put videla, imala je dugu zlatnu talasastu kosu, žute helanke i crvenu kožnu jaknu. Polagala je maturski ispit.

U filmu.

Tačnije, mom omiljenom domaćem filmu – Mi nismo anđeli (1992).

branka andjeli

 

Ne bih ni da naglašavam koji deo, jer su za mene kao velikog fana ovog filma, svi oni nastavci, samo nesretni pokušaji Srđana Dragojevića da narodu uzme pare na staroj slavi. Tačno se sećam da sam kao klinka na putu od kuće do škole maštala o tome da ja snimim nastavak filma. Čak sam jedno vreme išla i na dramsku sekciju i ponosno nosila svoju člansku karticu amaterskog pozorišta u novčaniku. Tamo gde svima stoji slika mame, tate, brata, dečka, meni je stajala kartica dramske sekcije. Kada bih uspela kao glumica, prešla bih na režiju i snimila taj nastavak. Logično. Ja bih igrala Bubu jer sam ja reditelj i ja odlučujem i o podeli uloga.

Trebala bi mi sad dobra hipnoza da se setim kakve sam planove imala za nastavak, ali u mom nastavku bi sigurno Nikola i Marina bili zajedno. Verovatno bih nastavila da pratim priču Bube i Race. Ne bi njemu bila važnija nauka od tamo neke bebe.

Moja (sada već kuma) Marija, u doba kada smo išle u srednju školu, kupila mi je kartu za bioskop, da pogledamo drugi deo jer je znala koliko smaram sa ovim prvim. I ma koliko joj bila zahvalna na ovoj divnoj ideji, srce me je bolelo nakon odgledanog filma. Ništa nije bilo kako treba. Osećala sam se kao fanovi neke knjige kada vide film po toj knjizi. Iznevereno. Razočarano. Htela sam da skočim sa mosta u hladan Begej. Dobro, ne, ali razumete šta hoću da kažem.

Nikola kao da je zaboravio da je Marina prava žena za njega, i što je najgore Bubina misija uhvatiti frajera na bebu skroz je podbacila jer su u tom tragičnom drugom delu filma oni razvedeni. Da zlo bude veće mala Marina se druži sa Violetom, koja bi trebalo da je u Indiji na Krišninom rođendanu. Moje Bube, odnosno Branke Katić,  ni nema u ovom filmu. Samo čekam dan kada ću je lično upoznati i pitati da li je odbila da učestvuje u ovom filmu jer je uništena ideja o hepi endingu iz prvog dela. Ili je jednostavno srećna sa svojim Racom u gradu Anđela sa svoja dva sina i nije imala vremena za ove Srđanove imitacije američke produkcije.

 

Ovim putem želim da joj se zahvalim što nije učestvovala u tome. Što mi nije ugasila iluziju o najboljoj drugarici na platnu koju sam imala prilike da gledam. Njena uloga Bube, ideal je pravog prijatelja uz koji smo odrastale i ja i moje drugarice iz detinjstva. Naučile smo od nje da ne osuđujemo jedna drugu, da javljamo sve što saznamo o potencijalnim Nikolama, i da ih uvek kraičkom oka pratimo, iako nisu centar našeg interesovanja. Naučile smo od Bube da kada je najneverovatnija životna situacija pred nama, ostanemo tu. Da idemo za skotom na Lastu! Dobro nikad nismo otišle dovoljno daleko da prisluškujemo, fotografišemo i čekamo u kolima po celu noć, jer sada imamo Facebook i Twitter koji nam naše istražiteljske aktivnosti olakšavaju. Naučile smo od nje tu požrtvovanost i pružanje podrške koja često među ženama manjka.

branka buba

 

Kad sam već kod Facebook-a, njega je izgleda prva u Beogradu imala Buba. Dok su svi mislili da ona piše dnevnik, ona je sakupljala informacije o znamenitim frajerima Beograda.  Tako se i mi nekada sakupimo na kafi kada se neka od nas zaljubi po ko zna koji put, izbacujemo korisne informacije o dotičnom frajeru i smišljamo najšašavije planove i taktike kako da mu devojku zaključamo u wc i nabavimo zlatnu periku.

Iako obožavam i Bubu i film, krivim ga za par loših procena koje su vođene nekim njenim citatom. Isto kao što ona kroz ceo film citira Barbaru Sidni i njene romane, tako ja neretko citiram nju. Najčešće:

„U vetrovima strasti Barbara Sidney kaže.. Prava žena je lovac na krupnu divljač!“

Dešavalo se da previše vremena potrošimo na divljač za koju se ispostavi na kraju  da je obična divlja svinja pomijara. Za sve je kriva Buba i njena glupava Barbara Sidni koju je Anđeo izvukao jednom prilikom iz prljavog bordela. Naravno kriv je i ovaj film, i njegov hepi end i sama ta ideja da se može uhvatiti i pripitomiti klasičan beogradski šmeker koji ribi pokaže kutiju cigara i kaže: “Mala dok imam ove pljuge zajedno smo.”

buba kraj

 

Mada kako kaže Buba,  knjige bez hepi enda nisu književnost. Dodajem da filmovi sa lošim krajem ne treba da postoje. Kao ni nastavci filmova koji su već imali srećan kraj.

Jedna večna ljubav za Bubu od Svilenih Buba!

 

 

.Angelina Popović.

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: