Svilene bube

Crne rupe u duši

 

Kada sam imala osam godina, moja majka je odlučila da je pravo vreme da mi pročita pesmu Desanke Maksimović “Krvava bajka“. Da, dobro ste pročitali, krvava fucking bajka! Plakala sam kao nebo i nikako mi nije bilo jasno kako neko ima snage da podigne pištolj i ubije četu đaka u jednom danu.

Zašto je ta blaga i nežna žena svojoj devojčici sa šiškama i krupnih bistrih očiju odlučila da pročita tu surovu priču? Nikada je nisam pitala, a i da jesam verujem da ne bih dobila potpun odgovor. Možda je htela da od malena shvatim da ima loših ljudi na svetu da bih umela da se kasnije sačuvam, a možda je samo htela da me upozna sa domaćom poezijom. Kako god bilo, ja sam tada postala svesna prolaznosti, smrti i patnje. Tako mala sam počela da razmišljam o nesreći i kraju, o ničemu koje nas sve čeka, o beskonačnosti svemira i crnim rupama. Verovatno zbog toga što sam sebe iscrpila u noćima kada nisam mogla da spavam, vremenom sam naučila da se isključim, izgradila sam odbrambeni mehanizam da bih sačuvala razum. Teške teme za malu, vedru glavu.

Kako sam odrastala postajalo mi je sve jasnije da je nestajanje i umiranje prirodna star i nešto što se ne može promeniti, a da je mnogo veća nesreća nestajanje duha, osećaja za pravdu i ravnodušnost koja ubija svaku moždanu ćeliju. Ubistvo duha i empatije najgora je stvar koja može da se desi pojedincu, a i čitavom društvu. A za to nije kriv niko druge nego sam pojedinac koji sebi dozvoli da prestane da se saoseća sa drugima. Kada izgubimo potrebu i želju da saslušamo, pomognemo i obiđemo krug oko nečijeg problema postajemo korisni koliko i šuplja šerpa, pa čak ni toliko, jer šuplja šerpa može biti dobra saksija, a šupalj mozak je samo šupalj mozak.

Svi smo svesni beznađa u koje smo upali i tolike loše energije kojom zrači tako mnogo ljudi da izgleda da su se te crne rupe iz svemira premestile u naše utrobe. Ali smo isto tako svesni i postojanja barem 10 ljudi koji su korisna bića, prvenstveno korisni za sebe samog pa samim tim i za celo društvo. Nije potrebno dići revoluciju jer revolucija nažalost u većini slučajeva podrazumeva i upotrebu sile. Potrebno je poći od sebe i napraviti unutrašnju promenu, evoluirati i postati sopstveni superheroj. Sitnicama pokazati sebi i ljudima oko sebe da je moguće biti koristan član društva na jednostavan način, baviti se više sobom, nego drugima, a drugima ponekad pomoći pre nego sebi.

 

 

.Aleksandra Radić.

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on October 2, 2013 by in Malo pažnje! and tagged , , , , , , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: