Svilene bube

Ljubav, vrsta br. 56

 

Prva stvar koju je videla kada je otvorila oči bio je on. Kao i svakog jutra sedeo je kraj njenog uzglavlja i čekao je da se probudi. Uvek ju je čudilo to kako je tačno znao kada će joj zazvoniti sat i budio je par minuta ranije svojim toplim dahom. Nijedan dan joj nije bio isti da bi znao unapred, a planiranje sutrašnjice nisu bile stvari koje je delila s njim, to jednostavno nisu bile stvari od njegovog interesa.

Sačekao bi da se razbudi i dok se teglila uvek bi joj doneo papuče koje je redovno ostavljala ispred praga. Iako je znala da će se pod u toku noći ohladiti, znala je i da to spada u njihovu jutarnju rutinu, da će ih on doneti do kreveta i pogledati je očima kojima otac gleda svoje dete koje se u toku noću otkrilo pa je došao da ga ušuška.

Potom bi otišli do toaleta. On bi seo i čekao je da se umije, opere zube i isprska ogledalo tragovima paste, pogleda češalj i na kraju neuredno pokupi kosu sa lica. Voleo ju je zbog toga. U drugim kupatilima u kojima je bio uvek je bilo gomilu njemu nepoznatih stvari, dok je u njenom bilo samo cveće koje je srušio par puta dok se vrzmao u krug pa je ubrzo odustala od toga, i ona crna stvar koju je stavljala na oči i koja joj je davala mačkast pogled, nije voleo mačke, ali je voleo nju.

Nikada nisu doručkovali zajedno. Ona bi ujutru samo popila čaj, a on bi jeo u nekom treunutku u toku dana. Međutim, uvek bi sedeli u trpezariji zajedno u tišini. Ona bi pila čaj i listala neku knjigu, a on bi sedeo i gledao u nju. Ona mu je bila dovoljna zabava.

Potom bi spakovala stvari za posao i krenula. Uvek bi je dopratio do kapije, uvek u tišini, bez glasova. Razmenili bi onaj pogled koji govori sve i stavlja osmeh na lice i potom se oboje prepustili ostatku dana.

Kući se uvek vraćala kasno. Dok je nije bilo uvek je pronalazio nešto da radi, ali najviše je voleo da prekopava baštu. Znao je da je to neće usrećiti, da će narušiti njen trud i rad, ali san posle sat vremena kopanja mu je uvek dolazio tako slatko da se ni zbog njene ljutnje, koja će slediti, nije mogao zaustaviti.

Kada bi se vratila radili bi nešto zajedno. Ona je volela da se ušuška i gleda filmove, on je voleo da se ušuška i gleda nju. U nekom trenutku bi oboje zaspali kraj upaljenog  televizora i nikada nije znao ko bi koga probudio i poveo u krevet u sobu.

Sa suncem bi otvorio oči, došao i seo kraj njenog uzglavlja i čekao onaj momenat kada mu zatreperi stomak dok ona otvara oči i miluje njegov rundavi vrat.

2

 

Za onu najiskreniju ljubav kakvu vam može pružiti samo jedan pas.

 

 

.Jelena Kikić.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on September 23, 2013 by in Kada Bube sanjaju.. and tagged , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: