Svilene bube

Svet pod mojim nogama

Počela sam da putujem tamo negde 2005. godine. Pre toga sva moja putovanja svodila su se na leto u Bosni i vikend kod Radića u Temerinu. Uskočile su tu ekskurzije u drugom osnovne na Fruškoj gori, sa koje sam se vratila ponosno obmotana lentom Miss ekskurzije, zatim šesti osnovne i odlazak u Tršić, maturska ekskurzija na Đerdapu i čitava dva odlaska na more u Crnu Goru (mračne devedesete).

Kada sam prvi put otišla u Budimpeštu, te 2005, mislila sam da lepši grad na planeti ne postoji. Prvi put bez roditeljskog nadzora, a svuda oko mene prostranstvo. Visoke zgrade, spomenici, široki Dunav i raskošni mostovi. Trg heroja, snažan i beo, ispod vedrog neba, izgledao je kao nešto što sam sanjala, a tada sam stajala u centru između svih tih kraljeva i osećala se kao da sam dostojna njihove veličine. Riblji bastion na čijem stepeništu su tri muzičara na violinama svirala Čardaš zauvek će ostati urezan u sećanje.

Image

Nakon godinu dana poveli su nas u Prag. Prvog dana mislila sam da ne može da se poredi sa Budimpeštom. Zapravo, bilo je suprotno. Grad iz bajke, grad zlata, grad Kafke, grad koji u centru ima groblje koje mu ni malo ne narušava izgled i romantičnost kojom odiše. Tamo sam prvi put kročila u katedralu i izašla nakon dva minuta. Verovatno zbog istorije koja je ispisana na zidovima i pod zemljom, prošla me je jeza koju nikada pre toga nisam osetila. Posle dva dana centar sam znala napamet i uživala u njemu kao da je moj, kao da sam tamo već godinama.

Image

Par godina sam pauzirala, što zbog nedostatka novca, što zbog nekih drugih okolnosti. Za to vreme obišla sam delove stare Jugoslavije. Svako mesto bilo je divno na svoj način. Zbog prijatelja, ljubavi, studentskih uživancija svaki od tih gradova nosi svoju priču.

Hrvatsko primorje, Mali Lošinj, miris ruzmarina i bura koja je nosila sve pred sobom.

Ohridsko jezero, bezbrižnost, zaljubljenost i drugarice, učinili su da sivilo granice između Makedonije i Albanije nestane.

Naš glavni grad, čije ime sam shvatila nakon mnogo odlazaka, zabelio se, doneo lude provode, duge noći i jutarnju tišinu.

Subotica, rodni grad najboljih prijatelja i najlepši tinejdžerski dani.

Mrkonjić grad, planine i duh predaka. Zelenilo, cveće i jezero Balkana kao ogledalo sjajno.

Tara i sneg. Ispunjena želja da doživim simsku bajku i to sa najveselijim ljudima.

Čurug, u kom je komad zemlje i deo Tise bio najveće blago. Prva ljubav i potpuna predanost. Drugi dom.

Pre dve godine, 2011. u jesen, moja noga je kročila na tlo Pariza i ceo svet se zatresao. Sa najboljim mogućim saputnikom, dvanaestosatne šetnje činile su se kao odlomci knjige. Kada se setim ovog grada u isto vreme bih plakala i smejala se, setim se mirisa najdivnijih parfema, ukusa kolača kakve samo Francuzi prave, dodira mekane trave ispred Ajfelovog tornja i kapljica vode sa fontane Trokadero. Tamo sam se ponovo zaljubila u život. Tamo je sve moguće. Pariz je jedan od tih gradova koji zbog svoje veličine ostavlja utisak da ti je srce veće i da može više da luta. Uvek postoji mesto na kom nisi bio i na kom možeš da se sakriješ, da budeš srećan ili tužan, sam sa sobom. Možeš da ćutiš i da oči govore sve.

Prošle godine posetila sam Grčku, ostrvo Krf. O mestu Kavos u kom smo bili stacionirani bolje da ne pričam, jer je jedini lep osećaj koji imam kada ga se setim je taj što sam provela 10 dana sa jednom od najdražih osoba na svetu i što smo opet osećaj da smo klinke. Druga priča je ostatak ostrva koji sam obišla na skuteru, najboljem prevoznom sredstvu za one koje mrzi da pedalaju. More se pružalo do beskonačnosti i spajalo sa nebom. Ponekad žmureći imala sam osećaj da lebdim. Borove šume, zlatan pesak i tlo zemlje o kojoj su ispričani najveći mitovi ovog sveta dovoljan su razlog za ispunjenost.

Krf

Belgija je došla u jesen, u novembru, stopila se sa kišom koja je padala šest dana, ali nije uspela da upropasti doživljaj. Drugačije možda ne bi ni bilo toliko lepo. Provele smo dva dana u Briselu, gradu kom nedostaje reka, da bi život tekao, da bi nosila loše i donosila dobre vesti. Nakon toga usledio je Briž u svom punom predbožićnom sjaju. U ovom srednjovekovnom gradu crkvena zvona zvone drugačije, ona pevaju pesme. Kućice na kanalima i popločane staze, miris cimeta i prodavnice rukotvorina i čokolade dale su mi ideju da tamo odem da živim u starosti. Gde god da se okreneš vidiš prošlost i živote koji su trajali i završili se, ostavili trag urezan 500 godina duboko.

Belgija, Briž

Na kraju prve etape ove priče i mojih putovanja našao se Portugal. Zemlja u kojoj stalno duva vetar, ali ne onaj zloslutni, nego blagi, onaj koji nosi misli i želje, inspiraciju i maštanja. Tamo talasi udaraju toliko jako da zaista izgleda kao da dalje nema, da je tamo kraj sveta, da je sve ispričano. Polja šarenog cveća, mala sela od belih kuća ukrašenih keramičkim pločicama i okean. Taj okean koji takvom silinom grabi sve pred sobom, briše tragove stopa u sekundi i prevrće utrobu svojim hukom. Kao spomenik ove na oko netaknute zemlje stoji grad Lisabon, sa svojim crvenim krovovima, fadom, trubama, trolama, vinima i spomenikom Isusa koji na moje čudo nimalo ne narušava njegovu lepotu. Mesto koje nosi setu i tugu za brodovima koji se nikada nisu vratili. Kažu Brazil u Evropi.

Portugal

Kao pečat ovih svojih putovanja i obećanje sebi da ću obići što više mesta koje je naša planeta izrodila, obeležila sam se mapom sveta. Na nozi, da svet hoda zajedno sa mnom i ja sa njim.

Svoj grad volim, ali ne želim da stojim u mestu sa njim, svoju zemlju volim, ali nacionalnost nemam. Osećam se kao građanin sveta.

.Aleksandra Radić.

2 comments on “Svet pod mojim nogama

  1. kolacitorte
    July 24, 2013

    Naježila sam se. Doslovce.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: