Maštaćemo danas o moru. Nećete pasti u veliki bedak ako imate isplanirano letovanje. Ako nemate, sačuvajte ideje za neke bolje dane.
Šta obući –
Ove godine obavezno nabavite jednodelni kupaći. Sačekajte sniženje i kupite to malo umetničko delo, za šetnju po rivi i neko fotkanje na steni. Za sunčanje nije bas praktično, ako vam je bitno da imate taman stomak, ali je totalni fashion yes!
Šta slušati –
Kada ste na moru dozvoljeno je sve. Pretpostavimo da uveče slušate neki domaći trash ako ste na crnogorskom primorju, ili neki strani tuc tuc u inostranstvu. Zato, preko dana pustite onu muziku koja još dodatno pali i greje dušu, kao npr.
Šta gledati –
Gledati u nebo, oblake, pesak i more, a u pauzama u neku lepu, letnju knjižicu.
„Meni misao stalno na Jadranu.
Čitave godine sanjam more, idem ulicama, radim,
razgovaram sa prijateljima, a – nisam tu.
Na moru sam.
Zovu me na sastanke, teraju me da nešto organizujem,
uradim, donesem, predam, saopštim, oćutim, priznam… a ja im kažem:
– Badava vi to meni. Nisam ja tu.
I stvarno sam u Trogiru, na Korčuli, u Budvi, u Voloskom,
u Šibeniku, u Zadru, u Kotoru, na Mljetu, na Visu…
(…)
Prođem kroz ljude i kroz zidove kao kroz vazduh.
Jer kako možeš nanervirati nekog ko nije tu, ko je odsutan?
Ja sam godinu dana odsutan.
Od jednog mora do drugog.
Slušam Radio Jadran. Imam neke trake sa morskim melodijama.
Pripremam rečnu ribu na dalmatinski način.
(…)
Sam sam opet kod kuće, a nisam tu.
Mljackam ukus morskog vetra, kao nekad.
I već mislim kako ću iduće godine, tamo negde početko m juna,
početkom jula, početkom avgusta…
A palme mi šume oko ušiju, a more se talasa u temenu. Neko na vratima zvoni.
Traže me.
Šta vredi i da otvaram, kad nisam tu.
Ko zna gde sam ja.“
Mika Antić
Čitave godine sanjam more, idem ulicama, radim,
razgovaram sa prijateljima, a – nisam tu.
Na moru sam.
Zovu me na sastanke, teraju me da nešto organizujem,
uradim, donesem, predam, saopštim, oćutim, priznam… a ja im kažem:
– Badava vi to meni. Nisam ja tu.
I stvarno sam u Trogiru, na Korčuli, u Budvi, u Voloskom,
u Šibeniku, u Zadru, u Kotoru, na Mljetu, na Visu…
(…)
Prođem kroz ljude i kroz zidove kao kroz vazduh.
Jer kako možeš nanervirati nekog ko nije tu, ko je odsutan?
Ja sam godinu dana odsutan.
Od jednog mora do drugog.
Slušam Radio Jadran. Imam neke trake sa morskim melodijama.
Pripremam rečnu ribu na dalmatinski način.
(…)
Sam sam opet kod kuće, a nisam tu.
Mljackam ukus morskog vetra, kao nekad.
I već mislim kako ću iduće godine, tamo negde početko m juna,
početkom jula, početkom avgusta…
A palme mi šume oko ušiju, a more se talasa u temenu. Neko na vratima zvoni.
Traže me.
Šta vredi i da otvaram, kad nisam tu.
Ko zna gde sam ja.“
Mika Antić
Gde otići –
Iznajmite vespu i provozajte se po obali. Nema lepšeg osećaja od vetra u kosi, mirisa mora i ruzmarina i pogleda koji ide u beskonačno.
Svilene Bube 
…..ko zna gde sam ja. ❤ Prelepost!
🙂