Svilene bube

Marta Miljanić – spoj neverovatne energije i talenta

Na 32. Beogradskoj nedelji mode dizajnerka Marta Miljanić prikazala je svoju četvrtu kolekciju “Souls of Aries”. Ovu talentovana devojka karakterišu tipične osobine jednog ovna, kako sama kaže, čvrstoća i skrivena prefinjenost. Jedna je od dosta dizajnera koji su se pojavili u poslednjih par godina, ali je svakako jedinstvena u svom radu i životnoj filozofiji.

Naš razgovor je možda iskočio iz strogih kalupa intervjua, na kakve ste navikli u domaćim časopisima, ali za prave poštovaoce umetnosti i Martinog stvaralaštva biće uživanje čitati o njenim stavovima i pogledima ne samo na modnu scenu već i na samu suštinu bića jednog umetnika.

Pre par nedelja tvoja četvrta kolekcija je ugledala svetlost dana i oživela na pisti Beogradske nedelje mode. Sada kad su se slegli utisci reci nam kako je sve prošlo.

Srećna sam. Ostvarila sam još jednu svoju ideju i dala joj lični pečat. Ova kolekcija kao i sama ideja koja se provlačila za mene je bila lična, jer sam se kroz nju preispitivala i ona me je nagnala na razmišljanje, ne samo o odeći, krojevima, materijalima, već o biću koje treba da oživim kroz svoje modele. Trudila sam se da kroz psihološku analizu napravim portret bića koje spolja odiše jednostavnošću, ali da ga krasi prefinjenost i stav. Možda sam čak i deo svoje ličnosti prenela u kolekciju, a mislim da je to publika primetila.

Kakav efekat si htela da postigneš i koju poruku da pošalješ ovom kolekcijom?

Želja mi je bila da pošaljem poruku o slobodi. Sloboda uma, duha i vašeg bića je važna. Slobodu vi dajete sebi, a mogu da vam je oduzmu drugi. Slabost je ono sto uništava karakter, a vi ste jedini koji sebe možete da oslobite, bez obzira šta drugi mislili o tome. Cilj mi je bio da pokažem svoju doslednost do kraja u ovome i mislim da sam uspela.

Naravno, ostavila sam slobodu svakom pojedincu da razmišlja o tome na svoj način, jer sa druge strane nisam želela da ih poklopim svojim mišljenjem. To vam je isto kao kada čitate knjigu ili gledate u galeriji neko umetničko delo i razmišljate o čemu je umetnik mislio dok je stvarao. Smatram da to nije bitno ako uzmemo u obzir da je umetnik želeo da nas navede na razmišljanje o određenim stvarima, da se zapitamo do kojih zaključaka nas ta naša razmišljanja mogu dovesti. Mislim da je to poenta.

Kakva je zapravo duša jednog Ovna umetnika?

U glavi, dok sam radila skice, bila mi je nedefinisana slika o tome da li želim da predstavim muškarca ili ženu. Mislim da je Ovan i jedno i drugo, jer spolja poseduje čvrstinu, strogoću i stav, što je karakteristično u neku ruku za muškarce i to sam prikazala kroz svoje kapute, koji su strogo sečeni, svedeni, u crnoj boji. Unutrašnjost ovna odiše eleganicijom, prefinjenošću, što se više može povezati sa ženom, a to se primećuje kroz haljine, gde sam ubacila elemente sa crvenim muslinom koji bi trebalo da simblizuje strast. Jedina stvar koja se teško primećuje je možda ta unutrašnja strana, jer ni jedan ponosni Ovan neće dozvoliti tako olako da uđete u taj njegov svet, pa se često dolazi do zaključka da su nefleksibilni.

Opiši nam ukratko proces nastanka kolekcije. Koliko je teško izvesti u delo jednu zamisao, pronaći željene materijale, manekene, krojače i celu ekipu koja radi na toj kolekciji zajedno sa tobom?

Proces je težak, ali u tome je čar ovog posla. Nije suština da vam bude lako ili teško, suština je stvaranje, da vas vaše stvaralaštvo navodi na nove ideje i rešenja. Ljudi (kod nas) uopšte ne shvataju koliko je teška realizacija jedne ozbiljne kolekcije, jer to zahteva veće materijalno i nematerijalno ulaganje. Mislim da još manje postoji svest o tome koliko je dizajnerima teško jer nemaju veliki izbor materijala kao i drugih stvari neophodnih za rad.

Što se tiče modelara, šnajdera, ljudi koji stoje iza vas, njih je teško naći. Ako bih krenula od sebe, mogu da radim samo sa ljudima u koje imam poverenja, znam da će pedantno sa strpljenjem da odrade nešto ma koliko bilo teško, a takvih je malo, pa dolazimo do zaključka da tako nešto i košta više. Sve ima svoju cenu.

To su stvari na koje bih skrenula pažnju jer one formiraju cenu modela, a smatram da imam kvalitet , pa mogu i da naplatim.

Manekeni su u suštini na poslenjoj lestvici, bar ih tako tretiraju mnogi. U suštini od njih vam zavisi dosta toga kao npr.. kako će izneti model, a to vam stvara utisak o samom modelu.

Kako ostati originalan u moru dizajnera, brendova i ne pokleknuti pred komercijalizacijom? Može li se izmisliti nešto novo ili je moda odavno postala varijacija na temu?

Smatram da je za svakoga ko vodi računa o svom radu, o sebi, ko ima imalo doslednosti i karaktera – kopiranjeispod časti.

Juče sam baš čitala biografiju Tamare de Lempicke koja je ovako rekla: “Moj cilj je bio da nikada ne kopiram, da stvorim novi stil, jasan, sa živim bojama i da prikažem eleganciju svojih modela.”

Isto tako mislim da postoje umetnici koji kroz svoj rad (ne samo u vezi sa modom već i sa drugim granama umetnosti) dolaze do novih rešenja, mada i varijacije na temu mogu biti ok, ako odišu određenim elementima koji im daju svežinu. Što se tiče komercijalizacije ili ne, to je stvar izbora i ne osuđujem.

Po čemu se razlikuješ od ostalih dizajnera?

Jako nezahvalno pitanje. Mada ako bih krenula redom naišla bih na puno razlika, počevši od osobina pa do svog rada. Svi smo individue, posmatramo, gledamo na stvari iz različitih uglova, pa samim tim imamo drugačiji pristup i senzibilitet što se reflektuje na naš rad.

Da li moda u Srbiji postoji samo dok traje Fashion Week ili se može videti svakog dana na ulicama?

FW je manifestacija koja nam daje mogućnost i pruža pregled kolekcija svih dizajnera. Drago mi je da postoji interesovanje za takvu manifestaciju i raduje me što ima ljudi koji opet prate rad domaćih dizajnera.

Van toga često imamo priliku da vidimo na ulicama grada uniformisanost; kad bih to poredili sa svetskim metropolama došli bi do zaključka da ljudi kod nas nemaju dovoljno slobode ili hrabrosti da se menjaju ili da prihvate promene, a to nas opet navodi da shvatimo da problem nastaje u neinformisanosti tj. slaboj želji da se istražuju nova polja. Donekle je nedostatak novca u pitanju, mada za dobar stil vam ne treba novac, makar ne puno.

Koje je tvoje viđenje modne industrije u našoj zemlji u narednih 10 godina?

Baš sam nedavno pročitala intervju koji je dala naša poznata dizajnerka Tijana Pavlov. Ocenila je da je budućnost naše mode ista kao i budućnost naše zemlje, verovatno misleći na neizvesnost. Slažem se sa tim stavom donekle, a sa druge strane trudim se da sačuvam optimizam. Nadam se najboljem.

Ima li života za visoku modu u Srbiji? Pronađe li svaki komad svog kupca ili dizajneri moraju prvenstveno da razmišljaju o nosivosti odeće koju prave?

Pojam visoke mode odlično je objašnjen u tekstu Visoka moda na sajtu Moda nekad i sad . Ako uzmemo u obzir činjenice navedene u ovom tekstu shvatamo da kod nas nema uslova da se bilo ko zapravo bavi visokom modom (pa je smešno kada vidimo da pored imena nekog domaćeg dizajnera stoji haute couture).

Do kupaca je teško doći jer kod nas uglavnom ne postoji navika o lepom oblačenju van svečanih prilika. Uglavnom se mušterije javljaju kada je sezona matura, svadbi itd, čast izuzetcima. Kroz svoj rad se trudim da ostanem negde na sredini jer ne želim da se previše upustim u komercijalizaciju, a ni previše da idem ka ekstravagantnom.

Naravno moram da pomenem da kod nas postoji jako mali broj ljudi koji svojim izgledom, uopšte pojavom, daju neku svežinu monotoniji koja preovladava. Volim da ih gledam, volim da ih sretnem, volim kad ih vidim.

Omiljeni dizajner/ka i maneken/ka kod nas?

Prvo bih počela od manekena, tačnije manekenki. To su svakako žene koje poseduju osobine koje jako cenim. Moj omiljeni dvojac bez kojeg ni jednu svoju reviju ne mogu da zamislim su Ana Boltić i Andrijana Belović. One su kao dve suprostavljene ali komplementarne sile, kad kažem sile mislim na njihove osobine najviše. Pored njih volim i Milicu Bugarić, koja ima dečačku lepotu ali zna da iskaže neverovatnu eleganciju i ženstvenost. Marina Krtinić mi je u suštini otkriće, ima neverovatan karakter, kao i sposobnost transformacije.

Kad su u pitanju dizajneri cenim rad mnogih: JSP – Jelene i Svetlane Proković, Dejane Momčilović, Marka Mitanovskog, Tamare Radivojević itd.

A u inostranstvu?

Dopada mi se pojava alternativnih modela i sve veća potražnja za njima. Andrej Pejić i Rick Genest pripadaju jednoj takvoj generaciji koja je osvežila modnu industriju, odvela je u drugom pravcu.

Alexander McQueen, Gareth Pugh, Haider Ackermann, Thierry Mugler, Alexander Wang su samo neka od imena čiji rad volim i pratim.

Da li na tvoje stvaranje više utiče tvoj unutrašnji svet ili spoljni faktori, muzika, film?

Utiču i unutrašnji i spoljni svet. Kada radim uvek tražim inspiraciju u svim granama umetnosti. Bez toga ne bi bilo moguće stvoriti nešto, jer vam sve te stvari otvaraju nova vrata koja koristite kasnije za nadogradnju vašeg rada i ličnosti.

Šta si imala u na umu kada si upisivala fakultet? Da li se tvoje mišljenje o modnom svetu promenilo od tada i ako jeste u kom pravcu je otišlo?

Kada sam upisivala fakultet nisam razmišljala o modi, ni o modnom svetu. Bila sam rasterećena po tom pitanju. U početku sam imala više interesovanja za scenski kostim zbog kojeg sam upisala fakultet, ali vremenom su se neke stvari u meni prelomile, došla sam do drugačijih zaključaka.

Na kraju ove revije si prvi put prošetala do kraja piste. Da li to znači da si ovaj put u potpunosti zadovoljna svojim radom ili je to bila samo impulsivnost jednog ovna?

Prva zamisao mi je bila da došetam do pola piste, da se duboko poklonim kao što to uvek radim. Ali sam osećala ispunjenost i neizmernu sreću nakon svega što sam prošla. Mislim da sam u tom momentu delimično prelomila, zaboravila i samo se prepustila osećanjima. Bila sam ponosna što sam toliko toga uložila i što sam bez kompromisa čitav proces dovela do kraja kako sam zamislila. Bila sam jednostavno srećna učinkom.

Koji su tvoji planovi za narednu kolekciju? Ima li izgleda da izlažeš u inostranstvu?

Mislim da će proći neko vreme dok mi se utisci ne slegnu, dok se malo ne odmorim. Shvatila sam da je za dobar rad potreban odmor, smirenost i staloženost. Mozda ću napraviti neku kraću pauzu pre nego što krenem u nove pohode.

Volela bih da radim nešto i u inostranstvu. Razmišljala sam, na predlog dizajnerke Ivane Pilje o učešću na Fashionclash u Holandiji, deluje primamljivo, ali ne bih o tome da pričam previse. O budućnosti neću da pričam unapred i da planiram. Ukazaće mi se vremenom put kojim ću poći.

Marta Miljanić kontat:

Oficijalni sajt: http://www.martamiljanic.com

Facebook: http://www.facebook.com/miljanicmarta

One comment on “Marta Miljanić – spoj neverovatne energije i talenta

  1. Pingback: A Swan is Born – Marta Miljanić | Svilene bube

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on November 15, 2012 by in Ćućorenje o životu and tagged , , , , , .

Follow us on Twitter

Like us on Facebook

Love us on Instagram

There was an error retrieving images from Instagram. An attempt will be remade in a few minutes.

%d bloggers like this: